latinica  ћирилица
28/01/2015 |  13:28 | Аутор: СРНА

Бањалука: Прва правоснажна пресуда о францима- у корист банке

Управа Хипо Алпе Адриа банке Бањалука поздравила је прву правоснажну пресуду бањалучког Окружног суда по тужби против ове банке за уговарање кредита у швајцарским францима, којом је потврђена легалност валутне клаузуле, и очекује да то постане дио будуће судске праксе.
Хипо Алпе Адриа Банка - Бањалука - банка - Фото: СРНА
Хипо Алпе Адриа Банка - Бањалука - банкаФото: СРНА

Из ове компаније је саопштено да је, након правоснажних пресуда које су донесене у Загребу, Мостару, а сада и у Бањалуци, које потврђују законитост уговарања кредита са валутном клаузулом у швајцарским францима, беспредметно доводити у питање легалност ових кредита.

Ове пресуде, наводи се у саопштењу, истовремено обавезују јавност, прије свега стручну и медије, да их уважавају у будућим расправама на ову тему.

Из Управе банке поручују да су, без обзира на ову правоснажну пресуду у корист банке, свјесни проблема са којима се корисници кредита са валутном клаузулом у швајцарским францима суочавају у њиховој отплати и да су и даље на располагању својим клијентима који желе да ријеше овај проблем.

Клијенти могу поднијети захтјев за реализацију олакшица у отплати, а надлежно тијело банке ће за сваки појединачни предмет извршити анализу и дати приједлог олакшица које подразумијевају смањење каматне стопе, конверзију у кредит са валутном клаузулом у еврима, отпис једне или више рата одмах или по отплати кредита, пролонгацију рока отплате и репрограм кредита.

Окружни суд у Бањалуци преиначио је дио првостепене пресуде бањалучког Основног суда од 6. марта претходне године који се односио на спорност законитости уговарања кредита са валутном клаузулом, по тужби клијента против Хипо Алпе Адриа банке, саопштено је из ове компаније.

У образложењу пресуде наводи се да је дозвољено уговарати новчане обавезе које гласе у страној валути, због чега је и уговарање у конкретном случају уз валутну клаузулу у швајцарским францима, било дозвољено, те да нема мјеста закључку да је лице које је тужило банку извршеним уплатама рата кредита обрачунатим према средњем курсу на дан уплате рате, претрпила штету, нити основаности њеног захтјева да јој се досуди износ по основу курсне разлике.

Окружни суд је указао и на додатни пропуст Основног суда када није примијетио да се у конкретном случају ради о уговорној одредби која је у цијелости утемељена на правилној примјени одредбе члана 395 Закона о облигационим односима, према којој се испуњење новчане обавезе, уколико она гласи на плаћање у злату или некој страној валути, може захтијевати у домаћем новцу према курсу који важи у тренутку испуњења обавеза.