Шта је ЕУ поручила Ципрасу
Министар иностраних послова Аустрије Себастијан Курц сматра да је позитивна будућност Грчке могућа само са ЕУ. Навео је и да се сваки исход избора мора поштовати. С тим у вези је изразио наду да ће Атина наставити реформске напоре протеклих година, те да ће нова влада имати конструктивну сарадњу са ЕУ, у интересу свих.
Португалски премијер Педро Пасош Коељо изјавио је да нова грчка влада треба да "поштује европска правила", као што то чини Португал који је већ "превазишао" искушења кроз која тренутно пролази Грчка. Истакао је да жели да Грчка остане чланица евро зоне, и додао, и да не може ни да замисли да "нека земља не поштује своја обећања и не плаћа дугове".
Новог грчког премијера предсједник Француске Франсоа Оланд позвао је данас у телефонском разговору да "одмах дође у Париз", саопштено је из Оландове канцеларије. "Француска ће бити уз Грчку у овом тешком периоду за њену будућност" све док она се не не нађе поново "на путу стабилности и раста", поручио је Оланд.
Словеначки државни врх честитао је побједу Сиризе изразивши наду да ће та земља са новим руковдоством поштовати европска правила. Словеначки министар спољних послова Карл Ерјавец је рекао да не вјерује да ће Грчкој бити одобрен отпис дијела дуга како је то Сириза најавила.
- Отпис дуга Грчкој би изазвао домино ефекат, јер би то онда моглада да захтијева и Словенија - рекао је Ерјавец.
У Европској унији је с узнемирењем, а дијелом и с разумијевањем прихваћена Сиризина убједљива изборна побједа и долазак на власт.
Челници ЕУ, Доналд Туск, Жан-Клод Јункер и Марио Драги, и министри финансија еврозоне данас се састају с јасним порукама о спремности да се преговара с новом владом у Атини. Главна тачка дневног реда је довршетак другог плана подршке Грчкој од 130 милијарди евра, одобреног Атини под условом да настави штедњу и структурне реформе.
Наговијештено је да би се Атини могао дати дужи рок да испуни услове и изнесе шта је спремна да уради.
Оцјене водећих политичара у ЕУ су различите и тако је британски премијер Дејвид Камерон рекао да ће влада љевице у Грчкој унијети нестабилност у зону евра и цијелу Унију, те зато Велика Британија мора да се окрене свом моделу који даје привредни раст и отвара нова радна мјеста.
Шеф италијанске дипломатије Паоло Ђентилони је нагласио да се "мјесецима води битка између стезања каиша и еластичнијег става" и да "нема сумње да ће грчки исход, ако се политички ријеши реалистичним и флексибилним преговорима, ићи у сусрет захтјеву да се напусти строгост, што тражи и Италија".
Кључно питање је да ли је нужно наставити строги програм "стезања каиша", иако је и унутар ЕУ закључено да за обнову привредног раста и запошљавања није довољна, само штедња, кресање буџетског дефицита и дугова, већ и замашне инвестиције и реформе.
Управо зато је Европска централна банка и одлучила да уложи хиљаду и сто милијарди евра у куповину државних обвезница европске двадесетосморице, али је њемачки министар финансија Волфганг Шојбле ставио до знања да Грчка неће моћи да користи ову велику олакшицу, ако не буде поштовала програм штедње и реформи.
Преовлађујућа оцјена у Бриселу је да Ципрас, иако истрајава на главној изборној поруци о престанку стезања каиша, јасно предочио могућности за нагодбу и "преговоре о рјешењу које би за све било корисно", нагласивши да ће влада програм спровести без додатног оптерећења буџета.
Засад је једино министар финансија Ирске, Мајкл Нунан подржао захтјев Ципраса да се одржи међународна конференција о реструктурирању грчког дуга.