ММФ не очекује излазак Грчке из еврозоне након избора

- Не видимо излазак Грчке из монетарне уније као могући исход, изјавио је портпарол ММФ-а, Бил Мари, додајући да Фонд очекује да ће сарађивати са сваком владом која буде изабрана, пренијела агенција Франс прес.

Директорка ММФ-а Кристин Лагард поручила је, на панелу о користима монетарних стимулација у Давосу, да није реално поредити економије САД и еврозоне, што се често ради. Дебате о судбини европске монетарне уније постале су традиција у Давосу још од 2010, када је презадужена Грчка запријетила опстанку еврозоне.

Еврозона и Грчка су и ове године у фокусу форума, поготово у свјетлу предстојећих избора у Грчкој и данашње одлуке Европске централне банке (ЕЦБ) да лансира програм квантитативног лабављења, који ће резултирати штампањем новчаница ради куповине државних обвезница земаља еврозоне од марта ове до септембра наредне године, чија ће вриједност, заједно са актуелним програмом, износити 60 милијарди евра мјесечно.

ЕЦБ је одлуку о QЕ донијела упркос противљењу Њемачке, најмоћније чланице монетарног блока, коју многи криве за "слијепо пропагирање буџетске штедње" и наметање сопствене економске визије другима.

- Модел који је успјешно покренуо извозно оријентисан привредни раст Њемачке почетком деценије не може универзално да се примијени на све. Погрешно је претпоставити да ће стратегија која се једном показала успјешном у некој земљи функционисати свуда, рекао је бивши амерички министар финансија, Лоренс Самерс.

Лагард наводи да су у еврозони опције ограничене, у свјетлу високе незапослености и задужења.

- Структурне реформе су добра ствар, али оно што је овде потребно је тражња, а ријетке су чланице еврозоне које имају фискалног простора да је подстакну, поручила је она.

Бранећи став званичног Берлина, њемачка канцеларка Ангела Меркел изјавила је да све старија популација Њемачке представља велики изазов и да Берлин једноставно не може да приушти прекомјерну потрошњу.

- Ако не смањимо своја дуговања, оставићемо тежак терет сљедећој генерацији. То би било неодговорно, додала је она.

Предсједник Еврогрупе Јерун Дајселблум је данас нагласио да акције ЕЦБ не ослобађају појединачне владе од реформисања њихових привреда, нарочито алудирајући на привреде Француске и Италије.

- Актуелне владе у Француској и Италији су далеко амбициозније у погледу реформи, али те реформе тек треба да буду спроведене. Ми заиста морамо да убрзамо темпо како бисмо наше привреде учинили конкурентнијим, а то је нешто што ЕЦБ не може учинити за нас, закључио је Дајселбум.