ОБУСТАВЉЕНА ИСТРАГА ЗА ЗЛОЧИНЕ У БРАДИНИ И ГЛАВАТИЧЕВУ

Сагласност за обустављање истраге дао је руководилац Посебног одјељења за ратне злочине Тужилаштва БиХ Дејвид Швендимен, који сматра да је истрага у овом предмету проведена у складу са законом и да прикупљени докази не поткрепљују оптужбе против ових лица. "Током истраге нису откривени докази који би били довољни да докажу, да они који су означени као осумњичени сносе директну одговорност за оно што је урађено, нити су пронађени докази да је ико од њих имао командну одговорност за оно што се десило", саопштено је из Тужилаштва БиХ. Тим Министарства унутрашњих послова Републике Српске за истраживање ратних злочина идентификовао је 49 лица која се сумњиче да су директно или индиректно учествовали у злочинима у којима је убијено више стотина Срба из Коњица и околних српских села. На стотине је било заточено и премлаћивано у неколико логора, а цјелокупно локално српско становништво протјерано. Међу осумњиченима је Алагић, који је послије рата обављао и функцију замјеника директора Граничне полиције БиХ, као и ратни команданти локалних јединица у Коњицу Зијо Ланџо и Фаик Шпаго. У извјештају МУП-а РС ова тројица се терете за учешће у убијању 48 идентификованих српских цивила на подручју села Брадина и Главатичево, те за депортацију становника тих села у логоре. Припадници Територијалне одбране, Зелених беретки, полиције и других муслиманско-хрватских паравојних формација упали су 25. маја 1992. године у Брадину, највеће српско село у коњичкој општини, и у три дана побили цивиле и спалили све куће. Већином жене, дјеца и старци убијани су у својим кућама, а њих 26 сахрањено је у масовној гробници у порти православног храма у Брадини. Преживјели Срби су након напада на Брадину заробљени и одведени у злогласни логор Челебић, гдје су мучени и убијани. За злочине у Брадини још ниједан Бошњак није одговарао. Прије рата у Брадини је било 280 српских кућа са око 1 200 становника. У ово село још се нико није вратио и још није обновљена ниједна српска кућа.