Мерон: Ослобађајуће пресуде у Хагу нису биле грешке

Он је навео да као предсједник Трибунала нема и не смијем имати било какву улогу у вези с тим питањима, у складу с принципом судијске независности.

"Свјестан сам да разни политичари и други коментаришу привремено пуштање Шешеља на слободу. Као предсједник једне правосудне институције, не сматрам да је прикладно да коментаришем изјаве других у вези с овим питањем", рекао је Мерон.

Он сматра да је Трибунал допринијео помажући да се обнови и проведе поштивање владавине права у бившој Југославији.

"То је био први суд који је судио починиоцима ратних злочина и других међународних злочина на високим положајима након сукоба на том простору, укључујући и починиоце на највишим позицијама, који никада не би били изведени пред лице правде без ангажовања Трибунала. Захваљујући дијелом напорима на изградњи капацитета које је уложио Трибунал и примјерима које је дао у својим суђењима, национална правосуђа су данас у бољој позицији да наставе рад Трибунала и допринесу окончању некажњивости", истакао је Мерон.

Но, сматра предсједник Хашког трибунала, питање хоће ли успостављање мостова између држава и народа на Балкану успјети зависи од лидера и друштвених заједница у том региону.

"Помирење и дугорочан мир, наравно, нада су свих нас када погледамо простор бивше Југославије и вјерујем да су такво помирење и мир могући. Али је на људима у региону, друштвеним и вјерским вођама, студентима и наставницима, онима којима је стало до будућности заједница на том простору, да поведу тај процес и омогуће да дође до помирења и дугорочног мира. То су комплексни процеси које не могу диктирати спољни фактори, већ морају доћи изнутра у тим заједницама", рекао је Мерон за Дневни аваз.

Мерон се не слаже да су ослобађајуће пресуде "грешке".

"Наша приврженост осигурању позивања на одговорност не значи да се свако суђење мора завршити осуђујућом пресудом. Мандат судија јесте да утврде да ли је одређена особа крива ван разумне сумње према закону и на основу доказа. Да је једина улога судија да осуде, живјели бисмо у свијету у којем би свака особа оптужена за злочин аутоматски била крива. Такав свијет није оно што мислимо када кажемо - правда", оцијенио је Мерон.

Трибунал ће, по његовим ријечима, бити затворен након што заврши свој преостали правосудни посао и предузме административне кораке, попут расходовања преостале имовине, што је све потребно завршити прије његовог затварања.

Навео је да ће почетком 2015. преостати четири првостепена и пет другостепених предмета. Но, крајем те године очекује се да ће се тај број смањити на само један првостепени и један жалбени поступак.

"У овом тренутку очекује се да ће посљедња пресуда, жалбена пресуда у предмету 'Прлић и други', бити изречена половином 2017. Свјестан сам критика да је Трибунал спор и скуп. Али, мора се имати у виду да је врста предмета који се воде пред Трибуналом потпуно различита од оних који се воде пред националним судовима. То су предмети који укључују мноштво наводних злочина почињених током дугих периода на широком географском подручју и с десетинама и стотинама жртава", рекао је предсједник Хашког трибунала.