Фролов: Србија још има шансу за гасовод

"Ако Србија буде спремна да прими одговарајуће обиме "плавог горива", не смије се искључити могућност да ће преко ове територије гас ићи за дио Европе" - објашњава Фролов

Сматра да је тешко остварив план о коме говори хрватски експерт за енергетику Давор Штерн, према коме је Хрватска добила сигнал од САД да их сматрају важним фактором нове енергетске политике за течни гас.

"Сама идеја дјелује незграпно. У Европи су изграђени терминали који су у стању да приме око 250 милијарди кубних метара течног гаса. А реално је ангажована само петина капацитета.

Каква овде може да буде глобална улога Хрватске - није баш јасно. Уз то, све испада скупље, а постоји и елемент непредвидивости" - наглашава Фролов.

Он наводи да је прије неколико година у Великој Британији због малог обима резерви, цијена за 1.000 кубних метара течног гаса "скочила" до 800 долара, а то је два пута више од оног што тражи "Гаспром".

Ситуација зависи и од обима испорука. Због тога земље Балтика за течни гас могу да плате један и по пут више, него што би платиле "Гаспрому".

"Ако се Балкан уједини и ријеши да се снабдијева течним гасом, могуће да ће нешто успјети да ураде. Али, узимајући у обзир да су многе земље међу собом у непријатељским односима, постоји ризик да не договоре" - сматра Фролов.

Напомиње да у обновљеном виду "Јужни ток" преко Турске оставља иза себе алтернативе типа "ТАНАР" /Трансанадолијски гасовод/, који је попут пропалог "Набука", само са обимом испоруке шест пута мањим.

Ситуација на енергетској карти сада је таква да се "рушевине" налазе у Бугарској, гдје се раније налазила капија "Јужног тока" - наводи Глас Русије.