Русија и Кина у истом строју против Запада

Војна сарадња Москве и Пекинга је у успону. Двије велике државе су у истом строју против Запада, а такав закључак више је него добро утемељен.

Лидери двије државе све чешће разговарају, сусрети руског и кинеског војног врха учестали су, трговина оружјем и војном опремом је у успону... Посљедњи потез у низу руско-кинеских сусрета јесте управо завршена посјета министра одбране Русије Сергеја Шојгуа Пекингу. Прије тога, крајем августа, у Кини је боравио и начелник руског генералштаба Валериј Герасимов.

Такав развој догађаја, сврставање Русије и Кине у исти строј против Запада, није изненађење. Јапански лист „Дипломат”, чије писање преноси руска агенција РИА Новости, објашњава да је тако нешто сасвим логична посљедица оштрих критика Запада на самиту Г-20 упућених на адресу Пекинга и Москве.

Јапански лист пише да је предсједник САД Барака Обама на самиту Г-20 у Бризбејну оштро критиковао Кину због агресивног понашања у територијалним размирицама са сусједима и економских манипулација. Руски предсједник Владимир Путин је, као што је познато, у Бризбејну дочекан „на нож“, пре свега због више него озбиљних неслагања Запада и Москве око украјинске кризе.

„Дипломат“ наводи да су у Бризбејну лидери САД, Аустралије и Јапана разговарали о јачању војне сарадње. Кина и Русија једноставно су слиједиле овај примјер.

„Изградња односа са Кином један је од приоритета Русије“, изјавио је током боравка у кинеској престоници Шојгу. „Обје државе могле би заједно да се супротставе разним шареним револуцијама.“

Шојгу је, затим, бираним ријечима говорио о војној сарадњи двије државе.

„Нажалост, ситуација у азијско-пацифичком региону, сјеверној Африци и цијелом свијету је из године у годину све сложенија. У тој ситуацији војна сарадња Русије и Кине добија посебан значај“, оцијенио је Шојгу.

Према изворима на које се позива руски лист „Независима газета“, на 19. састанку руско-кинеске владине комисије за војну сарадњу у Пекингу договорени су различити облици кооперације, посебно у области прављење авиона. Конкретно, развијају се планови за производњу дугодометног авиона за цивилни саобраћај. Процјењује се да би такав авион био озбиљан конкурент европском „ербасу” и америчком „боингу“. Медији наводе да се већ далеко одмакло и у планирању заједничке производње тешког хеликоптера на бази руског Ми-26.

Разговарано је и могућности продаје руских борбених авиона Су-35 Кини. РИА Новости наводи да се у Кремљу разговара о идеји да Русија прода Кини један број одбрамбених система С-400.

Послије разговора са кинеским колегом Чанг Вангуаном руски министар одбране Сергеј Шојгу објелоданио је да ће двије државе сљедеће године имати двије заједничке поморске вежбе. Једна ће бити изведена на Пацифику и овај избор „терена“ сасвим је логичан јер су обје државе знатно присутне у пацифичкој зони. У првој половини наредне године Москва и Пекинг имаће војну вјежбу у Средоземном мору, што је одмах протумачено као њихово озбиљно војно „гостовање“ у туђем дворишту.

У којем правцу ће се развијати руско-кинеска војна сарадња? Руски предсједник Владимир Путин је средином априла ове године, на великом „дружењу“ с новинарима, изјавио да Москва „не планира војни савез са Кином“. Услиједило је бурних шест мјесеци у којима је посебно ескалирала криза у Украјини, односи Русије и Запада су у дубокој минус фази без наговјештаја неког „отопљавања“.

Русија се, у таквој ситуацији, трагајући за новим партнерима, ужурбано окреће Истоку. А тамо је најпожељнији партнер свакако Кина.