ЕУ - Србија: Санкције Русији или одлагање преговора?
Њемачка жели да се увјери да је Београд учинио довољно на примјени Бриселског споразума иако то отежава чињеница да у Приштини већ мјесецима не могу да формирају владу. Извори у Бриселу говоре да би отварање првих поглавља могло бити одложено за почетак сљедеће године. Шефица преговарачког тима Србије Тања Мишчевић наводи да у овом тренутку још само једна држава чланица није дала зелено свјетло за преговарачку позицију за поглавље 32.
"Наравно, ријеч је о Њемачкој, с обзиром на став Бундестага, јер ако би технички одобрила ту позицију дала би зелено свјетло за отварање", каже Тања Мишчевић.
Бриселски споразум - "добар изговор злата вриједи"
Према другим изворима из Брисела ЕУ би могла да одложи отварање поглавља уколико Србија остане при ставу да не уводи санкције Русији, како се у тим круговима третира одбијање Србије да усклади спољну политику са европском, сазнаје "Данас".
Како је речено у Влади Србије, државни врх је свјестан да би то могао да буде механизам ЕУ да "притисне" Србију да уведе санкције Русији, али, како тврде, "ЕУ разуме позицију Србије".
"ЕУ то сигурно неће урадити, неће одложити отварање поглавља увођењем санкција Русији, јер сви у ЕУ то разумију и прећутно нас не дирају јер су свјесни да је Србији то баш тешко питање", истичу извори блиски Влади Србије.
Европски комесар за регионалну сарадњу и проширење ЕУ Јоханес Хан апеловао је уочи доласка у прву посјету Србији (20. новембра) да подржи санкције Уније према Русији. Он је истакао да Србија "има сопствену историју и односе са Русијом, али да се у одређеном тренутку мора одлучити". Хан је додао да о темпу приступања одлучује земља кандидат сама кроз своје реформе. "Притом се ради мање о преузимању права ЕУ, већ о промјени културе и размишљања, као и о доказу да су промјене одрживе", нагласио је он.
Међутим, Јадранка Јоксимовић, министарка без портфеља за европске интеграције, истиче да усклађивање са заједничком спољном и безбједносном политиком ЕУ у потпуности треба да се примијени тек пуноправним чланством у ЕУ.
"Ми нисмо још отворили ни прво поглавље. Као земља кандидат имамо право да заштитимо и наше посебне економске интересе, и то и радимо. Ни сама ЕУ није увијек до краја конзистентна, јер и чланице имају различите ставове по бројним питањима", истиче Јадранка Јоксимовић.
Вучић: Ко ће да надокнади Србији губитке?
Премијер Србије Александар Вучић јуче је рекао да не види зашто би некоме у ЕУ сметало то што Србија има добре и развијене односе с Руском Федерацијом, ако је њен стратешки циљ прикључење Европској унији.
"Не идемо у друге савезе, евроазијски или било који други... Ми идемо у Европску унију и све обавезе испуњавамо", рекао је Вучић.
Он је истакао да је Ангела Меркел Србији помогла у најмање три наврата, када смо “имали различите тешке инциденте, с којима смо се суочавали“. “Помогла нам је у политичком смислу и Њемачка нам помаже много у економском смислу. С Путином имамо коректан однос и коректну сарадњу“, додао је Вучић.
Међутим, додао је, "посао Владе Србије је да чува интересе својих грађана и то она ради на најбољи могући начин".
"Ако Пољска у трговини с Русијом изгуби 1,5 милијарди, ЕУ ће јој надокнадити милијарду и сто. А ко ће Србији да надокнади?", указао је Вучић.
"Актуелна Влада Србије, у овом саставу, неће уводити санкције Русији", каже Предраг Симић, спољнополитички коментатор. Он напомиње да би ЕУ могла да стопира отварање поглавља у процесу приступања ЕУ. "То би свакако могао бити механизам ЕУ како би дала Србији до знања колико је озбиљна", истиче Симић.
Различити погледи из Москве и Берлина
С друге стране, њемачки политички недјељник "Шпигел" пише да је стратегија руског предсједника Владимира Путина на Балкану алармирала владу у Берлину. Њемачки медиј наводи да је Влада канцеларке Ангеле Меркел алармирана због руске агресивне, антизападне политике на Балкану. "Влада у Москви покушава да Србију тјешње веже кроз војну сарадњу и испоруку гаса", каже се у једном повјерљивом документу о утицају Русије у Србији, преноси овај магазин.
Московски "Комерсант", пак, пише да се српски војници обучавају на два фронта, да је војна неутралност Србије заснована на отвореној сарадњи с Русијом, као и с НАТО. Лист указује да је послије окончања антитерористичке вјежбе "Срем 2014", у којој су учествовали припадници руске и српске армије, на југу Србије отпочела вјежба "Платинасти вук" српске војске и НАТО. То наводи руски лист уз коментар да се Србија званично придржава војне неутралности, али да ова политика у пракси дјелује “чудно“. Лист указује и да је “посјета патријарха Руске православне цркве Србији била редовна, али експерти сматрају да није била лишена политичког смисла“.