Хрватски дуг до краја године готово 80% БДП-а

Према новој Евростатовој методологији, у јавни дуг су укључене и Хрватске аутоцесте, Аутоцеста Ријека-Загреб и још шест, седам компанија. То је заправо реална слика Хрватске, изјавио је Лаловац. Напоменуо је да с тим ширим обухватом  2010. и 2011. јавни дуг не би био 40, него 60 одсто БДП-а.

Поручио је да ће те компаније, ванбуџетски фондови укључени према новој методологији у јавни дуг, морати проћи реструктурирање.

То је нова методологија, што значи да се неће морати резати само централни буџет, него и ти фондови. Сви који сада улазе, а стварају тај јавни дуг, мораће проћи снажне мјере реструктурирања. То се више неће моћи одгађати и држати изван буџета. Мораће носити терет централне државе - ако ми режемо, мораће и они, рекао је Лаловац.

Хрватска дужна 252 млрд. кн - 77 одсто БДП-а

Јавни дуг Хрватске у другом тромјесечју достигао је 252,7 милијарди куна или 77 одсто бруто домаћег производа, што је 664 милиона куна - показују данас објављени подаци Евростата.

Како наводи европска статистика, подаци о хрватском јавном дугу су привремени јер се још усклађује обрада података. На крају другог тромјесечја, јавни дуг Чешке износио је око 44 одсто БДП-а, а Румуније 38,5 одсто. Многе чланице еврозоне имају много већи јавни дуг. У Француској је 95 одсто БДП-а, а Италија чак 133 одсто. Али,  на свјетским финансијским тржиштима не вриједе иста правила за све.