Боје - крију поруке и симболику
Вјероватно не постоји особа која није чула изреке: зелен од муке, црвен од бијеса, болесно жут или бескрајно плав. Није случајно што су болнице офарбане у пастелне нијансе зелене или беж, што су војници у тамно зеленом, што су погребна кола црна...
Ништа од тога није без разлога, јер боје имају посебан значај у људским животима и психологији. Племена у Африци фарбају своја лица чиме преносе одређене поруке осталим члановима заједнице, а слично је и у животињском свијету, јер су боје животиња, инсеката, риба у складу са природом која их окружује а у зависности од ситуације те боје се на њима и мјењају или су пак својеврсни показатељи строгих хијерархиских односа.
Недавно истраживање које је пренио Би-Би-Си показује да су нијансе црвене повезане са снагом, агресијом и сексом, па је та боја одлика британске краљевске породице, али и четврти у Амстердаму познате као "red-light district" у којој раде проститутке и те асоцијације не могу бити пука случајност.
Нова грана науке под називом "психологија боје" је утврдила да боје могу имати велики утицај на расположење, перцепцију и дјелање људи.
Такође, од давнина важе увјерења да поклонити особи црвени цвијет означава љубав, розе - њежност, жути - љубомору, наранџасти нарцисоидност...
Да ли ће опустити, ражалостити, унијети радост или немир, боје су непрекидни окидач и показатељ емоција, преносе одређену енергију и поруку, а истовремено говоре и о људима самима.
Заокупљени свакодневиcцом, вјероватно тек понеко примјети боје које га окружују, међутим када је ријеч о умјетности, ту су ствари другачије и због концентрације људи одмах уоче и брзо постану свјесни да ли им се неко дјело свиђа или не.
Пошто се доста зна о раду Кантовом начину живота и његовој скоро ригидној педантности, не чуди што је написао сљедеће: "У свим ликовним умјетностима, онолико колико су оне лијепе умјетности, битан је цртеж, који чини темељ укуса, а боје само надражују чуло и не могу уљепшати предмет како би постао достојан посматрања".
Никола Пусен тврди слично и каже да боје "заводе очи".
Др Владислав Панић у својој књизи "Психологија и умјетност" пише да супротни типови, односно они који реагују на боје и воле их, имају другачије карактеристике личности. "Они брзо реагују на спољашње дражи, отворени су, осјетљиви и поводљиви, колебљиви и непосредни, сугестибилни, романтични и теже пуноћи живота".
Боја испуњава цјелокупан човјеков видљиви свијет, она је интердисциплиновани предмет истраживања, говори и о рецепторима чула вида, али и о карактеристикама једне личности или народа, развоју емоција и интелекта, поремећајима итд.
Боје преносе одређене поруке и симболику. Циркузанти су, на примјер, на умјетничким сликама приказани у јарким, црвеним нијансама јер је то "боја ватре", живота, борбе.
Међутим, црвена је и боја страсти, рата, жара и ероса, немира и она је веома присутна код аутора који сликају плес, посебно танго, управо због симболике коју носи.
Панић у својој књизи каже да је на примјер плава боја, боја неба и висине, истине, слободе и будућости, зелена младости, весеља, отворености, али и непријатности, док бијела симболизује чистоту, као и стерилност и педантерију.
"Љубичаста се сматра суицидном, бојом самоубица, али и тајанственоном и величанственом", наводи Панић и додаје да је са аспекта симболике интересантна и браон, јер је то земаљска боја, приземна и сигурна.
Ако се као примјер дају екстремни случајеви истраживања психолога, она показују да су неки душевни болесници, на примјер темпорални епилептичари опсједнути црвеном, да је често халуцинирају, док је зелена на другом мјесту по употреби код шизофреничара.
Како год их тумачили, лијепо је када су људи окружени бојама које им пријају, да на зидовима држе умјетничка дјела у којима уживају или на столу букет црвених или жутих ружа.