Владика Атанасије: Срби склони забораву властитог бића

"И биологија и теологија су нагон за осмишљавање утиснуле у сва створења. Човјек се некад збуни посматрајући српски народ, сумњајући да је тај нагон дат баш сваком народу", рекао је владика Атанасије на отварању Првог сабрања удружења потомака и поштовалаца српских жртава ратова у 20. вијеку.

Он је навео да је српски народ издашан и жели све да подијели с другима, што, како је рекао, није лоше, али јесте лоше не задржати ништа за себе, дати баш све, јер треба имати и за себе и за друге.

"Оно што се догађало српском народу у 20. вијеку, много тога је ишло упразно и није било осмишљено. На нама је задатак да враћамо оно што је отишло у бесмисао из наше историје и наше прошлости, а памћење се моће оживјети", рекао је владика Атанасије, оцијенивши да ово вишедневно сабрање на Козари има вишедимензионални значај.

Градоначелник Приједора Марко Павић рекао је да је Козара планина која зна и за жртве и за слободу и да је била терорисана, али да никад није под окупацијом и терором жељела остати.

"Такви смо ми Срби и наше жртве заслужују у свако доба велику пажњу и сјећање - сјећање за оно што су чинили и пажњу за оно што су нам оставили. Тиме је наша обавеза већа, јер морамо чувати идеале за које су се борили, али је пуно препрека на том путу", оцијенио је Павић.

Он је истакао да се чињенице не смију заборавити и да ко хоће да зна може овдје на споменику на Козари погледати имена 10.000 жртава, међу којима се "на прсте руке могу пребројати жртве других нација".

"Нажалост, морамо признати да смо били побједници у Првом свјетском рату, па смо нашу побједу удружили у Југославију. Били смо побједници у Другом свјетском рату, па смо нашу побједу удружили у СФРЈ. Били смо побједници у посљедњем рату, па смо нашу побједу удружили у БиХ", навео је Павић.

Он је нагласио да се Србима никада није дозволило да праве државу по мјери људи свога народа нити по заслугама које је српски народ имао у ратовима, него су им увијек наметани оквири који су их спутавали.

"То су нам смјернице куда треба ићи. Никада не треба одустати и никад се предати, јер то не заслужују ни жртве ни генерације које долазе иза нас", поручио је Павић.

Предсједник Удружења "Јадовно 1941" Душан Басташић рекао је да су на овом сабрању представници 20 организација из Србије, Републике Српске и Хрватске одлучиле да изразе вољу и покажу заједништво у чврстој одлуци да не дозволе да страдање предака, које је снажно одредило животне путеве потомака, не падне у заборав.

"Желимо да покажемо да они чије гене и дух носимо не могу и не смију бити заборављени и да ћемо учинити све да наша дјеца и још нерођени унуци то не забораве и да из сфере сјећања усвоје ово у трајно памћење онако како смо усвојили и Косовски бој", додао је Басташић.

Он је навео да је сврха излагања и предавања планираних у ова три дана да се организације међусобно боље упознају са радом и плановима сваке од њих, али и да чују шта су препреке на које наилазе и како могу помоћи једне другима у заједничкој мисији како би биле што успјешније.

"Сутра планирамо да формулишемо протокол о сарадњи сабрања који ће дефинисати конкретне активности за наредних годину дана, када ћемо се састати други пут", најавио је Басташић.

Предсједник Организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић рекао је да је за популацију коју ова организација заступа прво сабрање било у октобру 1995. године када су почеле стизати информације о најмилијима.

"На те информације, након готово двије деценије, данас још чекају породице 1.678 несталих у Републици Српској, те је и ово сабрање нова нада тим породицама", казао је Митровић.

Представник Министарства просвјете и културе Републике Српске Бранислав Радиновић рекао је да ово министарство подржава рад удружења посвећених томе да се историја не заборави.

"Желимо да се сјећање одржи и да 20. вијек буде крај српског страдања и патњи које је наш народ проживио на територији бивше Југославије", додао је Радиновић.

Под мотом "Сјећање није довољно" на Козари се од 3. до 5. октобра одржава Прво сабрање удружења потомака и поштовалаца српских жртава ратова у 20. вијеку.

Скуп су поводом обиљежавања 100 година од почетка Првог свјетског рата иницирали и организовали Удружење "Јадовно 1941" и Организација породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске, а подржали Министарство просвјете и културе Републике Српске, Министарство културе и информисања Србије и град Приједор.