Дивље животиње убрзано изумиру?!

Извјештај показује пад слатководне врсте од чак 76 одсто, што је двоструко већи губитак него код копнених или морских врста.

Већина несталих врста долази из тропских подручја, док је Латинска Америка доживјела најдраматичнији губитак.

Највећа пријетња биолошкој разноликости долази од комбинованих ефеката уништавања и губитка станишта.

Утицај лова и риболова такође је значајан, док климатске промјене постају све одговорније за могуће изумирање врста.

"Еколошки отисак", којим се мјери потрошња природних ресурса човјечанства, наставља да расте, па би људима сада требала једна и по планета да би обновили све неопходне ресурсе?!

Десет земаља са највећим "еколошким отиском" по глави становника су: Кувајт, Катар, Уједињени Арапски Емирати, Данска, Белгија, Тринидад и Тобаго, Сингапур, САД, Бахреин и Шведска.

"Еколошки отисак" показује да свих 27 држава чланица ЕУ живи изнад могућности једне планете!

Када би свако на Земљи живио живот просјечног становника ЕУ, човјечанству би требало 2,6 планета да задовољи своје потребе за природним ресурсима.

За стил живота у БиХ потребни су ресурси 1,46 планета, а у Србији 1,43 планета, што одговара глобалном просјеку.

Хрватска троши ресурсе 1,86 планета, а Словенија чак 2,64 планете.