Мутанти су међу нама

Вијест о првом успјешном трансферу генетског материјала ради зачећа генетски модификованих људских беба објављен је у часопису “УС медикал џурнал“ 1997. године. У 30 ембриона убризган је генетски материјал треће особе. Дјеца створена на овај начин заправо имају додатне одсјечке митохондријског ДНК двије мајке, што значи да технички имају три родитеља.

За сада није познато да ли су сва дјеца здрава.

Стручњаци Института за репродуктивну медицину и науку (ИРМС) при Медицинском центру “Сент Барнабас“ (СБМЦ) позабавили су се ове године са најмање 17 ове дјеце, која су данас у тинејџерском узрасту, али резултати њиховог рада још нису објављени.

Иако нам у овом тренутку није познат идентитет “генетски модификоване“ дјеце, нити у каквом су здраственом стању, етичко питање стварања људи по жељи и даље је врућа тема. Генетско модификовање људи како би се створила супериорна људска раса, или ради добијања одређених физичких карактеристика, предмет је жестоких расправа међу научницима, политичарима и многим другима, наводи ТЦТВ, који је обећао да ће извијестити јавност о информацијама о здрављу ових младих људи.

Америчка агенција за храну и лијекове забранила је 2002. године генетске модификације ембриона, образлажући одлуку чињеницом да је ријеч о “биолошком продукту“, који самим тим спада у њихову надлежност. Истина је да је поменута генетска модификација урађена у случајевима гдје је постојала опасност да родитељи пренесу својој дјеци тешко генетско обољење.

Ти тинејџери би, међутим, могли да пренесу свој генетски модификован материјал сљедећој генерацији, што значи да чак и ако постоји забрана оваквих интервенција у будућности, чињеница је да смо већ “пустили у промет“ биолошки модификован генетски материјал, наводи ТЦТВ.