Оптужен да је мртвима у БиХ резао уши годинама живио у Канбери

Полицијске снаге из БиХ су Бонића тражиле осам година након рата од 1992. до 1995. године.

Хашки трибунал за ратне злочине је имао непровјерене доказе да је Бонић резао уши мртвим борцима за новац и помагао при мучењу муслиманских цивила.

Кантонални суд у Новом Травнику је 13. фебруара 2006. године, издало Наредбу за расписивање међународне потјернице за Крунославом Бонићем, због почињеног кривичног дјела - ратни злочин против цивилног становништва, из члана 142. преузетог КЗ СФРЈ.

Истрага  је открила да сада 39-годишњи Бонић живи на 30 минута од сједишта аустралијске савезне полиције и државног тужилаштва од 2008. године, а повремено између 1998. и 2001. године, пише Канбератајмс.

Међутим, Тужилаштво је саопштило да није добило никакав захтјев за изручење до марта ове године.

Бонић је напустио БиХ након рата због тврдњи да су у земљи извршена тешка кривична дјела, укључујући и неселективно убијање, масовна силовања, кориштење цивила као живих штитова и етничког чишћења Бошњака. Његов одлазак у Аустралију је био далеко од тајног.

Једна од његових наводних жртава је рекла како је и 1999. године Бонић живио у Канбери, током свједочења на Међународном кривичном суду за бившу Југославију. Бивши војник Хрватског вијећа одбране није покушао да сакрије свој идентитет у Канбери, а његово име је наведено на попису бирача још 1998. године.

Поступак изручења Бонића БиХ судовима, а не Хагу, мирно је започео прошле седмице. Бонић, чије се име није појавило на јавним судским листама, био је у притвору, али није тражио захтјев за кауцију.

Марк Аронс који има деценијска искуства у истраживању ратних злочина је изјавио да су аустралијски напори у рјешавању случајева ратних злочина више него срамота за тамошње федералне власти.

"Постали смо сигурно уточиште за масовне убице и мучитеље", рекао је Аронс.
За разлику од других западних земаља, Аустралија нема специјализирану јединицу за истрагу ратних злочинаца и начина да их доведу пред правду. Влада Аустралије не може рачунати на Аустралијску Федералну Полицију, која нема тим за сложене, специјализиране и скупе истраге ратних злочина.

Бивши замјеник главног тужиоца у Хагу Грејем Блуит је изјавио да је недостатак јединице за ратне злочине оптужница Аустралији, чији су напори веома мали у успоредби са земљама попут САД и Канаде.

"То је био велики разочарање за мене, јер сам радио на случајевима ратних злочина од 1988. године па све док нисам напустио Хашки трибунал 2004. године", рекао је Блуит.

Државно тужилаштво је саопштило да су оптужбе за ратне злочине схватали озбиљно и радили на томе да осигурају да Аустралија не буде сигурно уточиште за осумњичене.

Докази који су изнесени у Хагу говоре да је Крунослав Бонић, Хрват из БиХ који се борио на страни Хрватског вијећа одбране, био заробљен код Витеза.

Наводно је пронађен с одрезаним ушима војника у својој торби. Српски свједок је рекао да је питао Бонића за уши, а Бонић му је рекао да ће бити продане за по 200 њемачких марака.

Још један свједок, Бошњачке националности изјавио је пред трибуналом да је Бонић помогао да га задрже у собу гдје је био претучен и испитиван о кретању босанских војника.

"Био сам преплашен, јер сам видио на зидовима мрље од крви, а унутра је била хрпа лименки пива. Испалили су хитац тик изнад моје главе, тако да ме је погодио топли зрак и мислио сам да сам био устријељен", рекао је свједок 1999. године.

Бонић ће се поново кратко појавити пред судом у сриједу.