Филипини: Отети Нијемци траже од Берлина да их спасе

"Апелујемо на њемачку и филипинску владу да учине све што је у њиховој моћи. Налазимо се у тешкој ситуацији", рекла је 55. годишња Њемица за један локални радио, преносе њемачки медији, наводећи да је 71.годишњи Нијемац, који је љекар, у својој поруци изразио забринутост за сопствени живот.

Један портпарол групе Абу Сајаф је, како преносе њемачки медији, потврдио пријетње да ће једно од отетих Нијемаца бити убијено, уколико до 10. октобра не буде исплаћено четири милиона евра откупнине и ако Берлин не престане да пружа подршку у борби против Исламске државе (ИД)."Уколико услови не буду испуњени, ми ћемо онда одлучивати о судбини талаца", рекао је представник отмичара.

Њемачки медији указују да су политички захтјеви групе Абу Сајаф до сада били ријеткост.
"Ми смо организовали кризни штаб, који се бави случајем отмице на Филипинима, а у нашој политици према Сирији и Ираку се због тога неће ништа промијенити", рекла је један портпарол њемачког Министарства иностраних послова, преносе медији.
Забринутост због двоје њемачких туриста, отетих на Филипинима, расте, оцјењује штампа.

Двоје Нијемаца су отети у априлу са своје јахте у водама Филипина и налазе се у рукама терористичке групе Абу Сајаф, за коју се каже да је показала лојалност према ИД.
Ултиматум о новцу и обустави њемачке подршке борби против снага ИД у Ираку и Сирији, постављен је на рок од 15 дана и истиче 10. октобра, а медији подсјећају да је та група и 2000. године стајала иза отмице њемачке породице Валерт и других туриста у Малезији.

Познати по томе што радо и често путују и на најудаљенија, најзабитија и најопаснија мјеста свијета, Нијемци су често били на мети исламских отмичара у Јордану, Авганистану, Џибутију, Алжиру, Чаду, Ираку, Ирану, на Филипинима, Јемену...
Штампа је често постављала питање "исплативости киднаповања" Нијемаца, пошто, према шпекулацијама које нити влада, нити њемачке фирме, нити неке друге организације не потврђују, влада у Берлину се не само "технички" и дипломатски ангажује за спас и ослобођење својих држављана, већ је, према непотврђеним подацима, за њихову слободу и "дријешила кесу".

Једна од најконтроверзнијих прича је отмица Сузане Остхоф, првог њемачког држављана отетог у Ираку послије пада режима Садама Хуесеина.
Случај Сузане Остхоф, археолога са перфектним знањем арапског, која је послије удаје за једног Јорданца прешла у ислам, за чију слободу из Ирака је њемачка држава, према медијским шпекулацијама, платила пет милиона евра, један је од најспектакуларнијих, пошто се, касније, у њеном џепу нашао дио тог новца.

Њемачка је чинила много за ослобођење својих грађана, али је с њима понекад водила и правни "рат", а један од њих је изгубила на суду.
Ријеч је о Рајнхилт Вајгел, отетој у Колумбији 2003. године, која је тужила своју државу непосредно пошто је из Берлина добила "цех" од 12.640 евра за хеликоптер којим је, по ослобођењу, превезена из џунгле.
Суд у Берлину је тада пресудио да Министарство иностраних послова не смије отетим њемачким држављанима да испоставља рачун за трошак њиховог ослобођења.