Кисинџер: О Путину се тако не разговара

- Од 17. вијека до средине 20. вијека, Русија се показала кључном у одржавању равнотеже снага у свету, осујећујући експанзионистичке снове шведског краља Карла XII, Наполеона и Хитлера - наводи лист Индепендент у тексту поводом нове Кисинџерове књиге "Свјетски поредак".

Шеф америчке дипломатије између 1973. и 1977. код предсједника Ричарда Никсона и Џералда Форда и помоћник америчког председника за националну безбједност између 1969. и 1975. рекао је поводом Украјине да се не слаже са руским предсједником Владимиром Путином.

- Међутим, зашто неко, негдје на том путу није предложио рјешење које би одговарало на забринутости обје стране у контексту независности Украјине - упитао је Кисинџер (91), додајући да "када је Европа рекла Украјини да мора да изабере између Европе и Русије у трговинским преговорима, можда би велики напредак био начињен да је неко рекао супротно, да је рекао'хајде да то учинимо заједно".

- Лако је демонизовати Путина. Наравно, он није лак, али сретали смо ту врсту руских вођа раније - и он није Хитлер. Не треба разговарати таквим језиком о једном руском лидеру - нагласио је Кисинџер.

Према његовим ријечима, питање је како да Запад конципира дугорочне односе са Русијом у тренутку "када се Азија трансформише, а ислам је у непрестаним превирањима".

Кисинџер је био један од иницијатора политике попуштања напетости између САД и бившег СССР-а. 1973. године добио је Нобелову награду за мир због улоге у постизању Париског споразума који је поставио основе за окончање рата у Вијетнаму.

Кисинџер је један дио поглавља о развоју система спољнополитичких односа у Европи у новој књизи посветио Русији, под називом "Руска загонетка".