Све спремно за подводну дионицу Јужног тока

Уз Сјеверни ток, Јужни треба да буде друга директна, еколошка веза руских изворишта гаса с европским потрошачима. Руски Гаспром и његови партнери поручују да ће у новембру почети полагање цијеви за подводну дионицу Јужног тока у Црном мору. Гаспромов партнер, њемачки Винтершал, који у оба пројекта има по 15 одсто акција, спрема се да искуство из Сјеверног тока пренесе на градњу другог гасовода. Цијеви су, како истичу, већ спремне.

- Било би нереално да неко заустави тај пројекат - каже Михаел Сасе из Винтершала.

Јаспер Јансен из компаније Јужни ток транспорт напомиње да Бугарска није рекла да неће градити Јужни ток, већ да жели да разјасни позицију гасовода с Европском унијом.

Иако је морска дионица Сјеверног тока знатно дужа, њемачки партнер оцјењује да је подводни дио Јужног тока компликованији. Цијеви у Бaлтичком мору постављене су на 200 метара дубине, а у Црном мору биће на 2.200 метара.

- Као и Сјеверни, и Јужни ток је потпуно разрађен пројект, и препрека за градњу нема. На руској обали Црног мора у току је градња највеће компресорске станице на свијету - истиче директор пројеката у Винтершалу Франк Рау.

Да њемачки партнер вјерује у гасовод Јужни ток, потврђује и графика на крају упоредне презентације два гасовода која, кажу, има и политичку и економску поруку.

Сјеверни ток и инвестиције које га прате у градовима Лубмину и Шверину и цијелој области на обали Бaлтика, повећали су запосленост за 20 одсто.

Кажу да им је приоритет обновљива енергија, да ће постепено из употребе избацивати нафту, а посебно угаљ. Најављују градњу и више гасних централа.

Ервин Шелеринг, предсједник Покрајине Мекленбург – Западна Померанија, сматра да нема будућности и енергетске безбједности без гаса. Сјеверни ток, који има двије цеви, већ им је донио појефтињење гаса од седам одсто.