Доћи до истине о страдању Срба у Сарајеву
Нажалост, упркос бројним покушајима српских представника и одлуке Дома за људска права, тј. Уставног суда БиХ још из 2005. године, Влада ФБиХ наставља да игнорише српске жртве. Од комисије за испитивање српског страдања у Сарајеву од 1992. до 1995. године још нема ништа.
Ни након пуних девет година од када је највиша бх. правосудна инстанца наложила Влади ФБиХ влади да достави информације о судбини несталих сарајевских Срба - ништа није учињено.
Мирко Вранић, предсједник Организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила сарајевско-романијске регије, каже да је Уставни суд БиХ коректно донио 174 важеће пресуде у корист жртава, међутим, власти у Федерацији БиХ то су потпуно запоставиле.
Околности под којима је велики број Срба нестао, с кућних прагова одвођен и убијан, постојање више од 120 логора - питања су којима је тебало да се бави комисија коју је требало да формира федерална влада.
Сташа Кошарац, замјеник предсједавајућег Вијећа народа ПС БиХ, каже да је за ово најодговорнија Влада ФБиХ и међународна заједница која није симетрично, као што је то било у случају Авде Палића и Сребренице, вршила притисак на институције ФБиХ.
И док је ОХР у та два случаја био веома агилан, у вези са формирањем Комисије за страдање Срба у Сарајеву заузео је потпуно пасиван однос. Узалуд писма и позиви телефоном – и поред обећања, породице српских жртава нико није ни примио.
Вранић је навео да су нестала 982 цивила у олимпијском Сарајеву, а да Организација несталих тражи још 392 цивила, док се у спомен костурници налазе посмртни остаци још 275 лица, дуже од 10 година.
Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић истакао је да надлежни настоје да на све могуће начине подупру трагање за несталим лицима. Наводи и да нису задовољни с оним што ради Институт за нестала лица БиХ, јер је ријеч о селективној правди. Како истиче, селективна правда се види у врло успореном трагању за српским несталим војницима и цивилима и на спорој идентификацији пронађених посмртних остатака.
Из ОХР-а данас поручују да нам не могу дати одговоре прије понедјељка. Федерални премијер Нермин Никшић на телефонске позиве није се јављао. Није реаговао ни када је својевремено од њега одговоре тражио Кошарац који истиче разлог за очигледну и синхронизовану опструкцију.
- Из Републике Српске се не тражи ништа што није истина. Очигледно, да истина боли Сарајево и очигледно да се Сарајево боји истине и то су основни разлози због чега дефинитивно постоји опструкција у овом смислу - каже Кошарац.
Опструкција је била и у једином покушају да се на бх. нивоу ријеши ово питање 2006. године када је формирана комисија која је људске жртве изједначила са материјалном штетом. Фијаско је био неминован. Двије прошлогодишње иницијативе и даље су мртво слово на папиру. Страдање Срба у Сарајеву очигледно је и даље табу тема за бошњачке политичаре, који потпомогнути међународним фактором, упорно прикривају мрачне сарајевске тајне из минулог рата. Породице српских жртава сада очекују одговор Међународног суда за људска права у Стразбуру.