Зашто је до сада само једна особа излијечена од ХИВ-а?

Нови експеримент спроведен на мајмунима показао је како је ријетка генетска мутација код особе која је Брауну донирала коштану срж уствари играла највећу улогу у његовом излијечењу.

Браунов ХИВ је искоријењен 2007. године, када је у Њемачкој подвргнут третману лијечења леукемије, рака бијелих крвних зрнаца. Приликом лијечења леукемије, Браун је најприје третиран радијацијом, а потом је примио нову коштану срж здравог донора.

Након третмана, не само да је Браунова леукемија била у ремисији, него се и ХИВ вирус смањио на ниво који није могао да се детектује у организму. Иако Браун од тада никад више није узимао антиретровиралне лијекове које иначе узимају пацијенти заражени ХИВ-ом, а који за циљ имају одржавање имунитета и држање вируса под контролом, ХИВ се у његовом организму никад више није појавио.

Три могућности за овакав сценарио

Разлог зашто је вирус нестао из Брауновог организма и не може се детектовати је могућа ријетка генетска мутација коју је имао здрави донатор коштане сржи, који имунолошке ћелије ЦД4-Т, које су главна мета ХИВ вируса, чини отпорним. Ова мутација, познатија као "делта 32", резултира мутирањем имунолошких ћелија које спречавају вирусу да уђе у ћелију.

Такође, постоји могућност и да је радијација убила све ћелије у Брауновом организму које су биле инфициране ХИВ-ом. Трећа могућност је да су нове имунолошке ћелије (које су настале након трансплантације коштане сржи) напале Браунове оригиналне ћелије, чиме су уништиле све резервоаре ХИВ-а који су преживели радијацију.

Међутим, која је од ових могућности најближа истини?

Студија, која је 25. септембра објављена у журналу ПЛОС Патхогенс, а коју је заједно са својим колегама спровео др Гуидо Силвестри, патолог на Ејмори универзитету у Атланти, укључио је експеримент са три мајмуна.

Мајмуни су били заражени СХИВ-ом, "животињском" верзијом ХИВ-а, вирусом који је јако сличан ХИВ-у, и код животиња узрокује болест сличну АИДС-у. Мајмуни су неко вријеме примали антиретровиралне лијекове, а прошли су и третман радијације, и примили сопствену коштану срж која је била сачувана још из периода прије него што су заражени СХИВ-ом.

Истраживачи су открили како је радијација убила већину имуних ћелија, укључујући и 99 посто ЦД4-Т ћелија. Ове ћелије се боре против ХИВ-а, а њихов повећан број сугерише присуство овог вируса у организму.

Резултат студије је оставио отворену могућност како је радијација можда кључни корак у излијечењу Брауна од ХИВ-а, али ипак, након третмана, кад су мајмуни престали да узимају антиретровиралне лијекове, вирус се брзо вратио у њихов организам.

Један је мајмун у међувремену морао бити еутанизиран усљед отказивања функције бубрега, али у његовим је ткивима приликом обдукције детектовано присуство ХИВ-а, што показује како ниједан од три мајмуна није излијечен третманом.

Студија је показала како, иако радијација може снизити ниво ХИВ-а, она није довољна да би се елиминисали сви резервоари вируса. Такођер, претпоставља се да је у случају "берлинског пацијента" највјероватније улогу одиграла ријетка генетска мутација.

Третман којим се лијечио Браун покушао је да буде примјењен и на најмање два друга ХИВ пацијента који су такође имали лимфом, врсту рака. Ипак, донори здраве коштане сржи нису имали ријетку генетску мутацију ЦЦР5 гена. У једном тренутку, пацијенти су наизглед били потпуно излијечени од ХИВ-а, али вирус би се за неколико мјесеци поново вратио, тако да су морали да буду враћени на терапију антиретровиралним лијековима.