Археолошко налазиште код Приједора прошло незапажено
Шеф катедре за археологију Универзитета у Кембриџу Чарли Френч рекао је да су оваква налазишта ријеткост у цијелом свијету и када би се то десило у Енглеској вијест о томе била би ударна у свим медијима.
"У већини дијелова свијета веома се ријетко налазе недирнути подови и зидови кућа. У остатку Европе налазимо храмове и гробна мјеста, али је екстремна ријеткост наћи праисторијско насеље, добро сачувано и неоштећено земљорадњом, а посебно нетакнуто као што је ово на Топића брду", рекао је Френч.
Професор Френч већ трећу годину са својим тимом врши истраживања у ширем сливу ријеке Саве, која је иницирао Универзитет у Кембриџу, а потом и подржала ЕУ кроз пројекат "Темпус".
"Почели смо овај посао и прије него што смо добили подршку ЕУ, те мислим да ћемо га наставити радити и по окончању те подршке. Доста посла можемо радити без великог новца, имамо одличну локалну подршку која нам олакшава посао, можемо наћи локалитете и можемо прилично једноставно процијенити њихову важност без много трошкова", навео је Френч.
Професор археологије на Универзитету у Кембриџу Тонко Рајковача рекао је да се мултидисциплинарним приступом покушава утврдити шта се у сливу ријеке Саве дешавало у неолиту, бакарном добу и бронзаном добу.
"На Топића брду, у ископавањима које смо вршили ове седмице, нашли смо праисторијско налазиште. Ријеч је о кући из енеолита, потпуно нетакнуте поднице са зидом и очуваном структуром до 30 центиметара, а у средини те куће нађено је мало огњиште", навео је Рајковача.
Он је нагласио да је први пут у БиХ пронађена кућа на дубини од близу 160 центиметара, и то нетакнута, да је то изузетан налаз и да ће идуће године у ове крајеве доћи бројнија екипа са Универзитета у Кембриџу и остати дуже ради нових истраживања.
"Ово је изузетан налаз због тога што је у сјеверним крајевима данашње БиХ веома рано почела земљорадња, људи су врло рано почели да крче шуме, земљиште на брдима је губило ослонац и структуру и при већим падавинама ерозије би односиле читаве слојеве земљишта. Тим је чудније да је на једном брду на толикој дубини сачувана оваква конструкција", појаснио је Рајковача.
Он је подсјетио да стручњаци из Кембриџа врше истраживања и ископавања у сјеверним крајевима БиХ већ трећу годину уз подршку властитог Универзитета, ЕУ, Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа и Музеја Козаре у Приједору.
"И даље очекујемо подршку локалних структура и Републике Српске, а БиХ је потписник Валета конвенције из 2011. године према којој археолошка налазишта у БиХ јесу и културна добра цијеле ЕУ. Пошто је БиХ до сада недовољно истражена и празна је површина на европској археолошкој мапи, ми овим употпуњујемо каменчиће тог мозаика да бисмо добили што комплетнију археолошку карту Европе", додао је Рајковача.
Програм "Курикурална реформа баштинских наука у БиХ" скраћеног назива "БиХерит" финансира ЕУ у оквиру већег програма "Темпус" који се проводи у више од 20 европских земаља с циљем реформе високог школства, а који траје до половине октобра.
Археологија у БиХ изучава се на посебним катедрама на универзитетима у Сарајеву и Мостару, а у оквиру студија историје на универзитетима у Бањалуци и Тузли.