Епидемија еболе - најбоље и најгоре процјене
У најгорем случају, Либерија и Сиера Леоне могли би да имају 21.000 особу обољелу од еболе до 30. септембра и 1.4 милиона обољелих до 20. јануара уколико болест настави да се шири тренутним темпом и уколико не дођемо до ефектног начина да је успоримо или обуздамо.
Ове бројке у обзир узимају и чињеницу да се велики број случајева не забиљежи, а извештај процјењује да заправо постоји 2.5 пута више обољелих од пријављеног броја.
Извјештај не садржи податке из Гвинеје зато што се бројке које стижу одатле крећу на начин који стручњацима не дозвољава да праве прогнозе.
У најбољем случају – који подразумијева да су сви мртви безбједно сахрањени и да се 70 одсто обољелих лијечи у окружењу које смањује ризик од даљег ширења, епидемије у обе земље би требало да буду завршене до 20. јануара.
“Моја лична осјећања ми говоре да акције које сада предузимамо могу онемогућити одигравање најгорег сценарија, али врло је важно да разумијемо и то да је и даље могуће одигравање и најгорег могућег сценарија“, изјавио је др Томас Р. Фрејден, директор Центра за контролу и превенцију болести.
Тренутни подаци Свјетске здравствене организације говоре да је забиљежено 5.843 случаја заразе еболом и 2.803 смрти.
СЗО је такође објавила своју процјену о епидемији предвиђајући 20.000 случајева до 2. новембра уколико се контрола не побољша. Ова цифра је знатно конзервативнија од оне Центра за контролу и превенцију болести, али је и ова организација објавила да постоји велики број случајева који нису пријављени.
СЗО извјештај такође по први пут наводи могућност да болест никада неће бити заустављена и да ће наставити да буде присутна у Западној Африци.
Извјештај Центра за контролу и превенцију болести не наводи ову могућност, али је у питању нешто чега се скоро сви здравствени радници прибојавају и због чега тврде да је помоћ хитно потребна.
Извјештај Центра такође наводи да број обољелих расте брже од броја слободних кревета у болницама, али да се у међувремену разматрају бројни третмани који би могли да помогну обољелима и спријече даље ширење болести.
САД су такође послале 400.000 посебних комплета са рукавицама и средствима за дезинфекцију у Либерију како би помогле породицама да се брину о пацијентима код куће. Овај потез на неки начин представља признање свијета да чак ни најамбициознији програм није у стању да довољно брзо ослободи кревете како би у корак пратио болест.
Тренутно барем једна група у Либерији помјера свој фокус ка учењу људи о бризи код куће и почиње да пружа материјал потребан да се то оствари.
Кен Ајсакс, потпредсједник групе “Самаританс Пурсе“ тврди да је пребацивање болести у куће неизбјежно јер се до краја 2014. очекује 100.000 случајева.
“Гдје ће ти људи ићи? Прекасно је. Нико неће направити 100.000 кревета“, изјавио је.
Иако пружање посебних пакета за кућну помоћ може изгледати као прагматичан потез, поједини здравствени стручњаци сматрају да они не могу да замјене кревете унутар посебних одјељења у болницама.
Међутим, др Фрејден тврди да су овакви комплети коришћени како би се искоријенила епидемија малих богиња у Африци 60-их година прошлог вијека. Особе које су се бринуле о пацијентима најчешће су и саме прележале ове богиње тако да су биле имуне на њих, тако да поједини стручњаци предлажу да се у овом случају такође ангажују особе које су преживјеле еболу.