Грубиша: БиХ није заштићена од лажних лијекова

Она каже да је Интернет слободно тржиште које ни једним законом у БиХ није уређено и представља највећу опасност, јер путем њега грађани купују и користе лијекове неутврђеног састава и непровјереног квалитета.

Према досадашњим сазнањима, најчешће се фалсификију лијекови као што су за еректилну дисфункцију, за мршављење и анаболици, мада се, према искуствима других земаља, може констатовати да се кривотворе и антибиотици, вакцине и цитостатици.

Напоменула је да садржај активне супстанце код фалсификованих лијекова најчешће није одговарајући или је уопште не садржи или садржи другу супстанцу од оне која је наведена на паковању.

- Уколико пацијент узима лијек који не садржи декларисану количину активне супстанце или уопште не садржи активну супстанцу, неће се излијечити и самим тим ће његово здравље бити угрожено - упозорила је Грубиша и поручила да грађани треба да набављају лијекове само у овлаштеним апотекама да би били сигурни у садржај и квалитет лијека.

Према њеним ријечима, надзор над малопродајом лијекова, односно апотеке су у надлежности ентитетских фармацеутских инспектора, док је нелегални увоз лијекова у надлежности органа унутрашњих послова и тужилаштава.

Напомињући да ова агенција има сарадњу са царином и тужилаштвом БиХ у смислу инспекцијског прегледа и контроле квалитета заплијењених лијекова, Грубиша је рекла да је Инспекторат агенције запримио само једну пријаву на сумњу да се кривотворени лијек налази у малопродаји, након чега ју је прослиједио Федералној управи за инспекцијске послове.