Археолози: Црква у Љубињу постојала прије хиљаду година

У оквиру прославе општинске славе Мале Госпојине, организована је презентација прелиминарних резултата археолошких истраживања и отворена изложба фотографија. Осим изложбе, представљен је и дио покретног археолошког материјала. 

Црква Рођења Пресвете Богородице у Љубињу проглашена је за национални споменик БиХ. Датира из 1867. године и битан је археолошки локалитет. Историја љубињског краја, античка, а посебно средњовјековна, слабо је истражена, па је утолико и значај открића до којих су археолози дошли већи.

Ивана Грујић, археолог - кустос Музеја Херцеговине у Љубињу, каже да се током прве фазе археолошких истраживања дошло до изузетних резултата. Откривени су темељи двије старије црквене грађевине - једна средњовјековна из 12. и 13. вијека и једна старија из раносредњовјековног периода.

- Открили смо и касноантичку гробницу. Она је посебно значајна. То је гробница на свод која се налази испод олтарског дијела средњовјековне цркве. Откривено је 27 средњовјековних, два касноантичка и један римски гроб оријентације сјевер-југ - рекла је Грујићева.

Истраживачи су пронашли и значајан покретни археолошки материјал. Љубинци ће имати прилику да материјале попут римских амфора, опеке и средњовјековне керамике виде на изложби у Светосавском дому.

- Од ситног покретног материјала, најзначајнији је налаз минђуше са једном јагодом која је урађена од сребра са позлатом. Претпостављамо да потиче из 13. или 14. вијека. Пронашли смо и сребрни дубровачки полудинар, сребрни динар и угарски новац из 17. вијека. Дубровачки динар датира из 14. вијека, тада почиње њихово ковање и траје све до 16, 17. вијека - објаснила је Грујићева.

Иако су ово тек прелиминарни резултати, археолози кажу да су им много помогли у утврђивању старости грађевина које су пронађене унутар цркве. Утврђена је и аналогија у градњи средњовјековног храма са манастирима у Тврдошу и Завали.

Грујићева појашњава, да су ови налази допринијели прецизнијем одређивању времена настанка грађевина, као и да ће ископавање које ће услиједити показати праве димензије ове двије цркве и самог мјеста. Нагласила је да се највјероватније ради о средишту средњовјековне жупе, на што упућује монументалност грађевина и начин градње, као и новац који је уложен у градњу тих објеката. Тврди, да се може рећи да је ово било важно сједиште у земљи.

Пошто се у средњовјековном периоду сама црква налазила у средишту некрополе, пронађено је много скелетних остатака, који ће бити истражени да би се утврдила њихова старост, а након тога биће сахрањени по православним обичајима. Археолози и даље настављају са истраживањима.

Ископавања у самој цркви би требало да трају још десетак дана. Црква на овим просторима постоји више од хиљаду година, што потврђују и ранохришћанске и хришћанске гробнице, које су овдје пронађене. Тиме је потврђено и вјековно присуство српског народа у овом крају.