Колико санкције ЕУ заиста погађају Русију?

Европска унија је од данас увела нови пакет санкција Русији због њене улоге у украјинској кризи. На мети санкција су се нашли руски нафтни гиганти - "Росњефт", "Трансњефт" и "Гаспромњефт" којима је забрањен приступ европском финансијском тржишту, а санкције погађају и пет банака - "Збербанк", "ВТБ", "Гаспромабанк", "ВЕБ" и "Роселхозбанк" које су на мети санкција од 31. јула.
 Ограничења за позајмице и инвестирање на европском тржишту уведена су овим банкама због њихове повезаности са нафтним гигантима, а на "црној листи" се нашао и руски произвођач оружја "Калашњиков" и још осам великих имена одбрамбене индустрије.
 На мети Брисела су и људи блиски Кремљу попут директора руске индустријске корпорације "Ростех" Сергеја Чемезова, који важи за блиског сарадника руског председника Владимира Путина још из времена кад су обојица били агенти КГБ-а у источној Њемачкој '80-тих година.
 Међу именима 24 особе којима је забрањено путовање и пословање у ЕУ је и Владимир Жириновски, посланик Думе и лидер екстремно националиштичке Либерално-демократске странке, као и премијер самопроглашене Доњецке Народне Републике Александар Захарченко.
 Све укупно, на мети санкција ЕУ, САД, Канаде, Јапана, Аустралије, Швајцарске и Норвешке до данас се нашло 420 Руса и 143 компаније.
 Предсједник Европског савјета Херман ван Ромпеј јуче је саопштио да ће санкције бити потпуно или дјелимично укинуте већ крајем мјесеца уколико ЕУ процени да се спроводи мировни план за Украјину, о коме се још преговара.
 Русија је раније најавила контрамјере, које би могле да обухвате забрану увоза аутомобила и неких роба широке потрошње из ЕУ, као и забрану прелета цивилних авиона преко руске територије.
 ЕУ шаље јасан политички сигнал Кремљу да мора да се "држи" мировног плана за Украјину, док економски стручњаци анализирају колико кажњавање нафтних, економских и војних гиганата може да зада ударац руској економији, а да то исто не учини и економијама оних држава чланица које блиско сарађују са Москвом.
 Аналитичари за Би-Би-Си  наводе да је нови пакет санкција "потенцијално опасан" за руску економију која биљежи драстичан пад.
 Показатељи руске привреде нису нимало свијетли и говоре да се Русија "тетура на ивици рецесије", да раст није забиљежен од априла до јуна, а током цијеле прошле године износио је свега 1,3 одсто.
 "Послије неколико година замаха захваљујући приходима од гаса и нафте, економија се сада суочава са мањим приливом инвестиција и капитала", оцјењује британска ТВ мрежа.
 Али, поставља се питање да ли ће неке чланице ЕУ више страдати од других у блоку због санкција Москви јер нису све на исти начин повезане са руским тржиштем које је за поједине европске компаније постало рај за извоз трговинских производа.
 Њемачка је једна од оних земаља која сигурно није имуна на санкције имајући у виду да је извоз у Русију прошле године достигао невјероватних 38 милијарди евра, што је уједно и највећи извоз у ЕУ.
 Што је још важније, Њемачка задовољава са више од 30 одсто својих потреба руским нафтом и гасом, док се тај број пење на читавих 100 одсто код земаља некадашњег источног блока.
 Европски извозници хране се увелико суочавају са губицима пошто је Русија увела ембарго на увоз многих прехрамбених производа из ЕУ као моментални одговор на преходну рунду санкција Брисела.
 Европски произвођачи поврћа, воћа, млијека, меса и друге хране трпе због трговинског рата између Брисела и Москве који траје скоро годину дана.
 Зато не чуди што је послије данашње мјере Мађарска затражила од ЕУ да на дневни ред састанка Специјалног одбора за пољопривреду стави субвенције за воће и поврће, након што је Брисел ове недјеље обуставио исплату помоћи пољопривредницима који су погођени руским ембаргом на увоз воћа и поврћа из ЕУ.
 Комесар ЕУ за пољопривреду Дачан Чолош најавио је ове недјеље обуставу 125 милиона евра вриједне помоћи пољопривредницима, наводећи да је Брисел примио сумњиве захтеве за накнаду штете из земаља чланица Уније, који неколико пута премашују просјечан европски извоз у Русију. Будимпешта је претходно већ упозорила да је потребна већа помоћ од планираних 125 милиона евра.
 Глас су дигли и њемачки медији који упозоравају да европске енергетске компаније констатују опадање испоруке гаса из "Путиновог царства".
 "Тешко је замислити да се ради само о техничком проблему. Прије би се рекло да Руси управо показују своје инструменте за мучење. Они не морају тотално да прекину снабдијевање гасом. Смањена испорука током неколико недјеља, требало би да буде довољна да се Европљани унервозе", преноси радио "Дојче веле" писања њемачких медија.