Проклетсво домаћег терена Шпанаца
Податак звучи можда невјероватан, али је тачан. Шпанија је пет пута организовала завршнице европских (3) и свјетских првенстава (2) и ниједном није освојила злато. И не само то, на пет турнира само је два пута стигла до финала. Три пута није дошла ни близу медаље.
Први пут је Шпанија домаћин Еуробаскета, односно Европског првенства, била домаћин 1973. године, играло се у Барселони и Бадалони. Шпанија је у првом кругу изгубила од Совјетског Савеза, у финалу од Југославије 67:78. Селектор домаће репрезентације био је Антонио Дијас-Мигел, играла је сјајна постава предвођена Клифордом Лујком те Вејном Брабендером, Франсиском "Нином" Бускатом, двојицом кошаркаша који су завршили у првој петорци турнира. У финалу Шпанци нису могли зауставити Крешу Чосића који је убацио 23 поена.
До нове смотре најбољих европских селекција Шпанци су чекали све до 1997. године. Опет се играло у Барселони и Бадалони, али и Ђирони. Први круг су Шпанци одрадили без пораза, у другом су поражени од Италије и Југославије, па су у четвртфиналу морали на Русију. И заустављени су већ у четвртфиналу 67:70, на крају су Рафаел и Томас Ђофреза, Ерерос и данашњи селектор Шпаније, Оренга, били пети. Ову селекцију је са клупе водио легендарни Лоло Саинс.
Трећи пут је све било спремно за славље 2007. године. До финала су прво разбили Њемачку у четвртфиналу, након тога су прошли и Грчку. У финалу су опет Шпанци играли против Русије, дворана је била попуњена до посљедњег мјеста, све је кренуло идеално, али се Кириљенко, Холден и друштво нису предавали. На крају је Холден поентирао двије секунде прије краја за побједу Русије. Посљедњу лопту је имао Гасол, није погодио. Пепу Ернандес је имао два Гасола, Навара, Калдерона, Рејеса, Гарбахосу.
Када су у питању свјетске смотре, Шпанија је најбоље репрезентације свијета угостила 1986. године. Порази од Бразила и Совјетског Савеза Шпанију су је удаљили од борбе за медаље, на крају су завршили пети. Такође је то била једна сјајна генерација са Мартином, Хименезом, Солозабалом, Сибилиом, Ромајем, Сан Епифаниом.
28 година касније, Шпанци су "морали" најмање до финала, сви су очекивали окршај са Американцима у финалу, чак и ФИБА која је школски сложила жријеб. Али то није сметало Французима, нити оних -24 из првог круга такмичења. У само двије године на два посљедња велика такмичења Французи су пронашли одговор на игру Шпаније. Генерације која је своју причу почела причати на Европском првенству за јуниоре још 1998. године и која је требала бити заокружена на домаћем паркету. Али тако нису мислили Дијо и Ертел који су комбиновано убацили 28 поена, док су Ловерњ и Жобер сакупили 23 скока (10+13). И то све без Тонија Паркера.