Парастос Србима убијеним у Чардаку
На кућном прагу убијено је 26 Срба, а тијела њих деветнаест била су бачена у масовну гробницу поред магистралног пута Дервента - Добој. На том мјесту прије двије године изграђен је спомен-комплекс.
Вијенце на споменик положили су, осим чланова породица побијених становника Чардака, начелник општине Дервента Милорад Симић, представници Скупштине општине, те борачких организација.
Симић је истакао да су казне, које су до сада изречене за злочине почињене над дервентским цивилима, заиста мале и изразио разочараност због те чињене.
"Туга која је породице са Чардака задесила тог Васкрса дуго ће нас пратити. Не смијемо заборавити шта се догодило и ко је то учинио, али морамо да праштамо, јер то је људски", поручио је Симић.
Драго Кнежевић, предсједник Удружења ратних заробљеника из Дервенте, који је и свједок овог злочина, нагласио је да су некадашњи логораши разочарани чињеницом да обиљежавање 22 године од страдања Срба на Чардаку није уврштено у календар датума од значаја за Републику Српску.
"Неки поступци против оних који су организовали и извели овај злочин су покренути, али, нажалост, Тужилаштво БиХ још није подигло оптужнице", каже Кнежевић.
Емилија Пајић, супруга Мирка Пајића који је био заробљен на Чардаку, а касније убијен у Босанском Броду, каже да је њен муж убијен зато што је новинарима рекао истину.
"Он је цедуљицу са поруком да су у логору жене и дјеца и описом стања у коме их држе убацио у џеп једном од посматрача који су дошли да их обићу. Након тога је одведен и послије три сата насиља је убијен", рекла је Пајићева.
Припадници регуларне војске Хрватске, потпомогнути паравојним хрватско-бошњачким јединицама из Дервенте упали су 26. априла 1992. године у српске куће у Чардаку и починили стравичан злочин над мушкарцима, женама и дјецом. Тог дана нестале су цијеле породице Живковић и Лазаревић.
Велики број оних који нису успјели да се спасу заробљен је и одведен у логоре у војном складишту Рабић и бившем Дому ЈНА у Дервенти, у којима су излагани најсуровијим облицима тортуре.
Бивши логораши причали су да су прво раздвојили дјецу и жене од одраслих мушкараца, да су жене касније пустили, али су их силовали и малтретирали, док су мушкарци данима били затворени у овим логорима.
За злочин над српским цивилима дервентског насеља Чардак још нико није кажњен. Злочин на Чардаку је послије Сијековца највећи који је почињен у Посавини.
Због злочина над Србима ухапшеним на Чардаку у САД је ухапшена Азра Башић. Бивши логораши на терет јој стављају да је заклала Благоја Ђураша из Чардака, а затим их натјерала да лижу његову крв.
Судски поступак за злочине над заробљенима Србима са овог подручја води се и против Нихада Хамзића званог "Фриц" и браће Дервиша и Есада Чавалића, док је Ивица Врдољак правоснажно осуђен на пет година затвора.
