"Бомбардовали смо без одобрења УН"

То је наведено у саопштењу на сајту НАТО, у којем се у девет тачака одбацују руске тврдње "и подаци износе тачно", између осталог о природи напада НАТО на Србију 1999. и о проглашењу независности Косова, као преседану који оправдава руско присаједињење украјинског Крима. Никада до сада званичници НАТО и земаља чланица нису прихватали тврдњу да су бомбардовањем Србије 1999. прекршили међународно право и Повељу УН јер је напад започет без дозволе Савјета безбједности УН, иако су, управо поводом украјинске кризе, неки политичари и бивши државници чланица НАТО то признали као чињеницу. Раније је једино бивши предсједник Парламентарне скупштине НАТО Пјер Лелуш на једном састанку НАТО у Шведској изјавио да јесте чињеница да је Атлантски савез бомбардовао Србију без сагласности Савјета безбједности УН. Атлантски савез у саопштењу објављеном на интернету прецизира да, "упркос томе што није било одобрења Савјета безбједности УН, операција савезничких снага НАТО (против Србије) покренута је да би се спријечило масовно и дуготрајно кршење људских права и убијање цивила (на Косову)". Тиме се понавља теза навођена уочи бомбардовања Србије, да САД и НАТО имају право на "хуманитарну интервенцију", ако Атлантски савез процијени да власт неке земље крши међународне хуманитарне норме и чини злочине против човечности према сопственом становништву. НАТО у саопштењу наводи да је "Савјет безбједности УН у више наврата етничко чишћење на Косову и бројне избјеглице означио као пријетњу међународном миру и безбједности", и указује да је и Русија била чланица тадашње Контакт-групе која је, као и УН, "годинама улагала интензивне напоре да донесе мирно рјешење" за Косово. Тадашњи генерални секретар НАТО Хавијер Солана је уочи интервенције 1999. челницима земаља НАТО ставио до знања да Атлантски савез по међународном праву не може сносити никакве посљедице што за бомбардовање Србије нема дозволе Савјета безбједности УН, али да није искључено да Међународни суд правде прихвати да размотри евентуалне тужбе против појединих чланица НАТО. Влада у Београду је послије бомбардовања тужила НАТО и земље чланице Међународном кривичном суду за бившу Југославију у Хагу, али се тај суд прогласио ненадлежним. Послије бомбардовања Србије, каже се у саопштењу, мисија Кфор под руководством НАТО, "у којој је првобитно била и Русија, била је под мандатом УН (Резолуција 1244 Савјета безбједности)". "То је довело до скоро десет година дипломатских напора, по овлашћењу УН, да би се нашло политичко рјешење и урдио коначни статус Косова, како је то предвиђено Резолуцијом 1244 Савјета безбједности", пише у документу НАТО који тиме одговара на тврдњу Москве да су многе чланице НАТО признале једнострано проглашену независност у Приштини и отцјепљење Косова од суверене, међународно признате државе Србије. "Косовска операција је вођена послије исцрпне расправе цијеле међународне заједнице која се бавила том дуготрајном кризом", каже НАТО. С друге стране, "на Криму, гдје није било доказа кризе, нити покушаја да се преговара о било којем облику рјешења, Русија је заобишла цијелу међународну заједницу, укључујући УН, и једноставно окупирала дио територије друге земље". НАТО у саопштењу оповргава и став Москве да је савјетодавно мишљење Међународног суда правде о проглашењу независности Косова, било "преседан за такозвану декларацију о независности Крима" и његово потоње присаједињење Русији. НАТО наглашава да је тај суд "јасно изнио да то његово мишљење није преседан", јер је био позван да одговори на " 'уско и специфично' питање о независности Косова које не обухвата шире правне посљедице те одлуке". Међународни суд правде је уз то, наводи НАТО, предочио да би шире правне посљедице те одлуке постојале "да је било или да је могло бити незаконите употребе силе", а примјер такве употребе силе "била би инвазија и окупација сусједне земље - а то је управо оно што је Русија учинила (на Криму)". НАТО подвлачи да је "такозвани референдум" на Криму одржан 16. марта, био противан Уставу Украјине и да га је за само пар недјеља организовало "самопроглашено руководство Крима, које је на власт поставило особље оружаних снага Русије, након заузимања владиних зграда". У саопштењу је наглашено и да није тачна тврдња Москве да је НАТО настојао да Русију гурне у страну, већ да је, напротив, још од 1990. године с њом сарађивао кроз Савјет НАТО-Русија. Атлантски савез тврди да нису тачни ни наводи Москве да су вође САД и Њемачке послије распада Совјетског савеза и пристанка Москве на уједињење двије њемачке државе, обећале да неће проширивати НАТО земљама бившег совјетског блока, нити тамо постављати НАТО базе, наоружање и војску. Такође се каже да је НАТО нудио Русији учешће у постављању "ракетног штита" у Европи од могућег напада Ирана и Сјеверне Кореје, што је Москва одбијала, тврдећи да то војно угрожава руске стратегијске интересе.