Савјет РАК о маркетиншком времену

Јавни сервиси од новог Савјета Регулаторне агенције за комуникације очекује да измијени скандалозну одлуку, донесену половином прошле године. Према једној од рачуница, јавни сервиси губили би 10 милиона марака годишње, ако маркетиншко вријеме не буде враћено на шест минута. А то би, уз смањене приходе од РТВ таксе, водило ка уништењу јавних емитера. Сматрају да је првобитна одлука Савјета РАК-а донесена под сумњивим околностима, под притиском комерцијалних телевизија, које је за малу државу попут БиХ, превише, па се боре да добију што више новца од маркетинга. - То су људи који су добили на разноразне начине под чудним околностима дозволе да емитирају програме на цијелој територији БиХ, да узимају са 30 запослених људи око 10 и више милиона марака, да ту и тамо понекад плате и неки порешчић - каже Џемал Шабић, генерални директор ФТВ. Међу комерцијалним телевизијама, најгласнији је ОБН. Тврде да смањењем маркетинга није угрожена финансијска самоодрживост јавних емитера и да је превелик њихов удио у маркетиншком колачу, који би према европској пракси требало да буде 10 до 20 одсто. Сеад Хећимовић, уредник ОБН-а, каже да сада на тржишту 70 одсто прихода одлази јавним емитерима, а свега 30 одсто свим другим медијима. На европску праксу позивају се и јавни емитери. Тврде да закони који уређују ову област, не само да спречавају, већ и подстичу да се што више прихода прикупи од маркетинга. А износи су у оквиру европских норми. - Он у сваком случају не прелази укупно више од 20 одсто ниједне године, а креће се отприлике између 15 и 17 одсто, посматрајући све јавне сервисе заједно - каже Слободан Бошковић, члан УО РТРС-а. Оф: Највећи проблем остаје слаба наплата РТВ таксе. У новом сазиву Савјета РАК-а сматрају да би питање маркетинга у јавним сервисима изгубило на значају, кад би наплата била боља. Пламенко Чустовић, предсједавајући Савјета РАК-а, наводи да имају податак да се наплата РТВ таксе драстично смањује и да је дошла до неподношљиво ниског нивоа. У таквим околностима, свака марка је битна. Јавни сервиси зато питају – треба ли да, црпећи буџете РС, ФБиХ и БиХ, само преживљавамо, а не да развијамо програм, који ће бити у функцији свих грађана?