Бањалука-115 година од прве електричне сијалице

Босна у 19. вијеку- брдовита, необрађена, неосвијетљена. Све до појаве свештеника Франца Пфанера, који се са неколико сабраће доселио у Траписте. Траписти су изградили манастир "Марију Звијезду", сирану, пивару, радионице, штампарију...и донијели прву сијалицу, какву данас познајемо, у Бањалуку. Славко Подгорелец, аутор серијала „Медаљони у времену“ Радија Републике Српске, каже да је прва сијалица на овом простору упаљена 27. марта 1899. у самостану Траписти. Како? Тако што је патер Доминик Асфалг из Беча поручио једну парну машину , која је требала да служи за потребе сукнаре. "Њему је одмах кликер упалио, он је онда схватио да би се уз ту парну машину, тај локомобил, могао прикачити и генератор, којим су се почели пунити акумулатори, из којих су запаљене прве електричне жаруље у самостану Трапист", прича Подгорелец. "Медаљони у времену" иницирали су 2009. године обиљежавање јубилеја- 110 година од паљења прве електричне сијалице. Уз подршку Градске управе Бањалуке и медијским покровитељством РТРС-а, симболично је упаљена сијалица у Господској улици , која је то вече била у потпуном мраку. Да се вратимо у 1899.годину , прекретницу индустријског развоја Бањалуке, али и овог дијела Балкана, најзападнијег дијела тадашње Турске царевине – Румелије. Прве бањалучке сијалице освјетљавале су просторе и индустријске погоне - пивару, сирану, творнице текстила и макарона, млин огромног католичког самостана и ближу околину на десној обали Врбаса. Потом ће "струја прескочити ријеку" и освијетлити индустријску колонију и жељезничку станицу, а три године касније са бањалучких градских улица истиснути петролејске фењере и загосподарити јавном расвјетом. "Већ у новембру исте године инсталиране су прве турбине или чигре на хидроелектрани на Врбасу у Трапистима, појачана је снага и већ три године касније струје је стигла до бањалучке Жељезничке станице у предграђу. Освјетљена су оба колосијека и зграда станице", прича Славко Подгорелец. Индустријска ренесанса крунисана је изградњом хидроцентрале на Врбасу. О њеном значају најбоље свједочи податак да је, од већих градова у региону, Бањалука активирала електричну сијалицу пуних осам година прије Загреба, који ово достиже (тек) 1907. године, када електрична енергија стиже из градске "Муњаре". „Што се тиче овог дијела регије, дакле БиХ, мислим да смо ту први. Хрвати су испред нас, у Јарузи који мјесец након отварања Теслине хидроцентрале на Нијагариним водопадима, они су већ имали малу хидроцентралу у том, ајде да кажемо, мјесташцету", закључује Подгорелец. Ово је још један "медаљон" у низу сличних, који Бањалуку означавају као центар "оријенталне Европе" односно град "европског Оријента" – простор позитивног испреплитања традиционалног и модерног. Ј. Жупљанин