Којић: Попис српских жртва рата

Којић је истакао да је у електронску базу података до сада унесено 9. 469 докумената, а у картон жртве подаци за 5.747 страдалих лица српске националности. Којић у интервјуу Срни наглашава да се пројекат одвија у два правца - један је софтверски, који подразумијева израду електронске базе, а други је писани, који обухвата израду картона за сваку жртву по општинама, односно мјесту и времену страдања. "Наша намјера је да овим пописом, на основу аргумената и непобитних доказа, покажемо да су Срби, и те како, били страдалници у протеклом рату, као и да зауставимо манипулације српским жртвама, које се огледају у умањивању њиховог броја, али и у начина страдања", поручује Којић. Републички центар овај пројекат проводи у сарадњи са Министарством рада и борачко-инвалидске заштите и МУП-ом Републике Српске, невладиним организацијама и другим релевантним институцијама. Којић упозорава да Република Српска никако не може бити задовољна процесом тражења несталих лица и процесуирања ратних злочина, као ни радом Института за нестала лица БиХ, јер је ријеч о пристрасном и селективном раду Суда и Тужилаштва БиХ. "Када већ постоје, ове правосудне институције напокон треба да почну да раде на утврђивању истине и процесуирању одговорних на основу доказа и аргумената, а не тако да искривљену слику о злочинцу и агресору на простору бивше Југославије прихватају као једину истину", истиче Којић. Он упозорава да сваки покушај да се зауставе манипулације жртвама рата и оцјена да се не процесуирају злочини над Србима - одмах карактеришу као "притисак" на "независно правосуђе". Којић напомиње да главни тужилац БиХ Горан Салиховић упорно избјегава састанак са делегацијом Тима за кородинацију активности истраживања ратних злочина и тражења несталих лица Републике Српске. "Салиховић за све има времена, осим да у директном сучељавању објасни необјашњиве потезе када је ријеч, како о непроцесуирању злочина над Србима, тако и бројним проблемима у процесу тражења несталих", прецизира Којић и наводи да је са Салиховићем "имао неугодан разговор", и да ријечи које је главни тужилац користио у тој комуникацији "никако не приличе човјеку који обавља овако одговорну функцију". Којић замјера Тужилаштву БиХ да се понаша "комотно" када је ријеч о информацијама које се односе на гробнице са посмртним остацима убијених Срба, јер како другачије објаснити чињеницу да подаци о томе постоје по годину дана и више, а Тужилаштво БиХ не издаје наредбе за ексхумацију? Ни рад Института за нестала лица БиХ не може добити пролазну оцјену, сматра Којић и наглашава да нико не може бити задовољан урађеним, поготово не породице несталих из Републике Српске, које непрестано указују на застој у том процесу. Којић се нада да би Радна група за преиузимање улоге суоснивача Института могла да створи могућности за значајнију улогу институција Републике Српске приликом избора кадрова на свим нивоима у Институту. Центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица истраживањем је дошао до података који демантују досадашње наводе о броју страдалих Бошњака у Сребреници. Којић истиче да о конкретним именима и бројкама не може говорити, јер се ови подаци користе у процесима који се воде пред Хашким трибуналом, тако да би њихово јавно објављивање угрозило одбрану српских оптуженика у Хагу. "Догађаји у Сребреници се максимално злоупотребљавају, а имена и презимена Бошњака, која су уклесана у Меморијалном центру Поточари, с правом се могу довести у питање. Прије свега, са становишта већ познатих случајева која нису у вези са страдањем у јулу 1995. године", изјавио Којић у интревјуу Срни. Центар намјерава да анализара и упореди поподатке из расположивих евиденција, односно пријератне базе грађанских стања, затим нове базе ЦИПС-а, базе Међународног комитета Црвеног крста, Међународне комисије за нестала лица /ИЦМП/, Извјештаја Комисије Владе Српске за истраживање догађаја у и око Сребренице из јула 1995. године, податке из евиденције 28. дивизије Армије БиХ, као и друге доступне спискове. "То је захтјеван посао, а циљ је да се прецизира ко је погинуо у борбама приликом пробоја - што према међународном праву представља легитимни војни циљ, затим ко је евидентиран и регистрован у бази ЦИПС-а, што значи да су неки људи живи, а воде се као нестали или страдали у Сребреници, те ко су лица која су страдала прије јула 1995. године", напомиње Којић. Он упозорава да се имена и презимена појединих људи са одређених спискова понављају два пута у евиденцији несталих и убијених, а има и случајева да нека имена нису ни евидентирана у пријератној бази грађанских стања. Којић оцјењује да је сарадња Републике Српске са адвокатским тимовима одбране хашких оптуженика из Републике Српске свакодневна и изузетно коректна. "Сва документација којом располаже Центар на располагању је, не само тимовима одбране оптужених у Хагу, него и адвокатима који заступају оптужене за ратне злочине пред Судом БиХ, као и другим правосудним институцијама у БиХ", наводи Којић. Он тврди да адвокатски тим генерала Ратка Младића још није добио документацију из бањалучке касарне "Козара", јер Министарство одбране БиХ није вољно да им изађе у сусрет. "Овај случај још једном потврђује праксу да се не бирају средства да би се Србима ускратила свака врста правне помоћи. Очигледно је да се одбрани жели ускратити документација која може послужити да се генерал Младић амнестира одговорности по појединим тачкама оптужнице", закључује Којић у интревјуу Срни.