Озваничен почетак изградње Јужног тока

Претходно су Влада Србије, Србијагас и Гаспром потписали три уговора који омогућавају финансирање и изградњу дионице гасовода Јужни ток у Србији. Уговор о финансирају потписали су директор Јавног предузећа Србијагас Душан Бајатовић и предсједник Управног одбора Гаспрома Алексеј Милер. Уговор о транспорту потписали су Бајатовић, Милер и замјеник директора Сектора за пројекте Гаспрома Алесандар Сиромјатин. Уговор о проглашењу дионице Јужни ток за пројекат од националног значаја потписали су министарка енергетике Србије Зорана Михајловић, Сиромјатин и Бајатовић. Предсједник Србије Томислав Николић је оцијенио да ће овај пројекат показати и да је Србија земља у којој је могуће остварити успех и довршити и највеће инфраструктурне пројекте. Предсједник је рекао да је прикључење на "Јужни ток" симбол напретка и повезивања Србије и Русије радом и гарант снабдијевања без неизвесности. "Овако важна улога коју Србија има није само питање географије већ и посљедица међународног препознавања Србије као кључне државе региона која својом политиком доприноси стабилности", рекао је Николић. "Србија је држава рјешења, а не проблема, мира, а не сукоба, договора и толеранције, Србија је држава будућности", навео је Николић. Министар енергетике Руске Федерације Александар Новак прочитао је честитку и обраћање предсједника Русије Владимира Путина. "Градња гасовода ће бити велики допринос побољшању међународне енергетске сигурности", поручио је Путин, и додао да је је ово важан догађај не само за Србију и балканске земље, већ и за читав европски континент. Изградња крака Јужног тока кроз Републику Српску требало би да почне у септембру сљедеће године. Очекује се да се у градњи дионице директно запосли 25.000 људи. Изградњом гасовода Србија постаје транзитна земља за гас, а од тих такси у почетку се очекује прилив од 200 милиона евра. Заваривањем првог споја цијеви на гасоводу у Шајкашу у Војводини означен је свечани почетак радова на дионици Јужног тока кроз Србију, док ће радови на терену кренути у фебруару. Инвестиција је вриједна 1,9 милијарди евра. Церемонији осим државног врха Србије, присуствовали су предсједник и премијерка Републике Српске Милорад Додик и Жељка Цвијановић, те руски министар енергетике Александар Новак и предсједник УО Гаспрома Алексеј Милер. Ријеч је о једној од најврједнијих инвестиција у Србији у посљедњих неколико деценија која би Србији требало да донесе још бољи геостратешки значај и позицију. Изградњу Јужног тока кроз Србију ће реализовати заједничко предузеће "Јужни ток Србија", у којем Србијагас има 49 одсто, а руски Гаспром 51 одсто власништва. Крак кроз Србију је дугачак 421 километар -гасовод у земљу улази код Зајечара, а излази код Суботице. За његову изградњу, до првог квартала сљедеће године, биће на располагању око 500 милиона евра, које ће обезбиједити Гаспром и Србијагас. Изградња гасовода кроз Србију трајаће двије године, а његово пуштање у рад планирано је од 2016. године. Влада Србије потписала је са новосадским предузећем Саут стрим уговор за изградњу ове дионице кроз Србију. Гасовод Јужни ток, који пролази кроз више земаља, обезбиједиће доток руског гаса до европских потрошача, а инвестиција је вриједна око 16 милијарди евра. Вриједност инвестиције је 1,9 милијарди евра, а за сада су из Србије предвиђена два крака, према Босни и Херцеговини и Хрватској. Очекује се да градња српске дионице директно запосли 25.000 људи. Ако се урачунају и они који ће бити посредно ангажовани, гасовод ће упослити око 100.000 људи. У Влади кажу да Јужни ток има нема само енергетски и економски, већ и политички значај. Србија сада има једно складиште гаса у Банатском Двору. Проласком Јужног тока најављена је градња још једног складишта. Планирана је и градња гасних централа за призводњу струје и топлотне енергије. Јужни ток допремаће гас из Русије, по дну Црног мора, преко Бугарске, Србије, Мађарске, Италије и даље до европских потрошача.