Народни обичаји који имају везе са здрављем

Здравље је главни фактор људске среће и без њега човјек не може битисати. За очување здравља људи су изумили многе лијекове, вакцине, сирупе, медицинска помагала и сл. У данашње вријеме, скоро у свим државма, уведена је обавезна здравствена заштита. Но човјек, да би био потпуно сигуран да је своје здравље осигурао, и даље покушава да комуницира с “вишим силама” и придржава се разних обичаја и табуа. Човјек се при томе не боји да ће бити исмијан од друштва, а то показује колико му је стало да очува своје здравље. Како то изгледа код нашег, а како код неких других свјетских народа, сазнаћете од нас.
Код Срба је обичај да се пале свијеће за здравље у црквама, а Власи у источној Србији још увијек носе амајлије од цвијета лијеске.
Бербери у Африци употребљавају амулете Гри-Гри. Ове амулете направљене су од коже а у њима се налазе неки вјерски стихови који би требало да обезбиједе добро здравља.
Народи Дан и Гере из Либерије праве амулете у облику малих маски. Њих најчешће носе мала дјеца јер је њихово здравље и најосјетљивије.
У западној Африци људи се маскирају јер вјерују да ће са таквом образином моћи најлакше да успоставе комуникацију с боговима које моле за здравље.
На Аљасци, међу Ескимима, шамани, за високу накнаду, својим клијентима пјевају бајалице. Том приликом они ударају у бубањ, јер таква музичка пратња служи као лијек за душу и тијело.
Хвичолски индијанци у Мексику путују 43 дана како би убрали једну врсту кактуса за коју вјерују да је одлична превентива болестима.
Народ Аину, који живи у Јапану, израдио је читав систем табуа ради заштите здравља. Један од њих брани трудницама да преду из страха да се цријева фетуса не уплету.
Код Кинеза постоји обичај да се старим родитељима поклања плави плашт на коме је златним концем извезен знак дуговјечности. Овај плашт старци често огрћу јер вјерују да ће тако себи обезбиједити здрав и дуг живот.
У Полинезији свештеников главни посао је да тјера или призива духове како би сачувао здравље становништва. Због своје улоге, свештеник ужива велико поштовање.
На Новој Гвинеји урођеници храну коју не поједу обавезно запале. Вјерују да непријатељ, уз помоћ магије и преостале хране може нарушити њихово здравље.
Из свих наведених примјера види се да је здравље општељудска потреба. Да би га очували, без обзира на ком нивоу развијености се налази неко друштво, његови припадници и даље вјерују у магију, табуе и обичаје. Љекари, етнолози и просвјетни радници, сви заједно, морају да се труде да искоријене штетне обичаје у вези са здрављем, а сачувају корисне.