СВИЛЕН КОНАЦ | 05/10/2016 | 14:55

Мјесец октобар

Октобар је десети мјесец у години и има 31 дан. Име му је латинског поријекла, окто - значи осам. Код Римљана је он до 46. године прије Христа, тј. до јулијанске календарске реформе, био осми мјесец, јер је година почињала првим даном марта...

Код Срба, Руса, Бугара, Словака и Словенаца носи назив октобар, а код Хрвата је листопад. Код Пољака је паздјерзник, код Чеха ријен, код Украјинаца жовтен, код Бјелоруса кастричник. Код Срба у старини овај мјесец називао се листопад, шумопад и митровски месец. У православљу, по Јулијанском календару, током октобра, 27-ог дана, једини празник обиљежен „црвеним словом“ јесте преподобна Параскева - Св. Петка. Осмог, у суботу, су михољске задушнице. Празник Мајке Божје - Покров Пресвете Богородице је 14. октобра. Током мјесеца, славе се као крсне славе: Св. великомученик Јевстатије Плакида (3), Зачеће Св. Јована Крститеља (6), Св. апостол и јеванђелист Јован Богослов (9), Михољдан-преп. Киријак Отшелник (12), Св. апостол Тома-Томиндан (19), Св. мученици Сергије и Вакх-Срђевдан (20) и посљедњег дана мјесеца Св. апостол Лука. Од српских светитеља овог месеца помињу се преподобни Симон (краљ Стефан Првовјенчани), краљ Владислав и преподобни Давид-унук Немањин Димитрије, деспот Стефан Штиљановић и супруга Јелена, деспот Стефан Слијепи-Бранковић, Св. новомученица Злата Мегленска и Свети Петар Цетињски. Код римокатолика октобар је посвећен Св. круници-молитви Мајци Божјој на бројанице, а празник Пресвете Богородице од крунице-Розарија је 7. октобра и уведен је 1573. у част сјећања на поморску битку код Леванта, где је хришћанска флота побиједила турску. Протестанти свијета 31.октобар славе као Дан реформације у сјећање на 95 теза Мартина Лутера, које је тога дана приковао на врата витенбершке катедрале, што се сматра почетком овог вјерског покрета. Истог, посљедњег дана мјесеца, на Западу обиљежава се Дан вјештица-Хеловин, који је паганског поријекла. Око празника Михољдана буде још лијепих дана, сматра се да их има дванаест, што наш народ назива михољским или сиротињским, бабљим љетом. Наш народ вјерује да послије лијепе јесени долази јака зима и родна идућа година. Бијели, сњежан октобар предсказује зелен фебруар и обратно. Ако лишће опадне раније, раније ће доћи и зима. Ако у октобру има магле, биће много снијега. Ако први снијег, пак, падне на блато, биће блатњава цијела зима. Ако падне на смрзнуто, биће богата година.