latinica  ћирилица
ИЗВОРНИК | 26/06/2015 | 14:55

Литија

Ријеч литија је грчког поријекла и значи “молим” или “просим”. У црквеном рјечнику означава свечану поворку вјерника и свештеника који носе црквене реликвије. У суштини, литија је народна колективна молитва за добру љетину и заштиту од непогода...

 

Најчешће се носи на Лазареву суботу, на други дан Васкрса, на Ђурђевдан, љетног Светог Николу, Спасовдан и Духове. Литија је ношена и на друге празнике, да би се у сушним периодима, молитвом измолила киша, или након дугих кишних периода, престанак падавина. Некада је литија ношена на атар, о Ђурђевдану и Спасовдану на ливаде засијане пшеницом, а о духовима на њиве засијане кукурузом. По виноградарским крајевима литија је ношена и у винограде, да би родило грожђе. Сматрало се да ће најбоље родити оне њиве на којима су литијаши, клечећи молили и плели вјенчиће од ишчупаних биљчица. Литијама је приписана и исцјелитељска моћ, па су болесници изношени пред литију и полагани на земљу, како би што прије оздравили. За вријеме њеног ношења, жене су бацале пшеницу на литијаше, који су је носили кућама и чували као љековиту или је давали живини да је поједе. Послије Другог свјетског рата, литија се, углавном, носила само око цркве, да би се посљедњих година полако вратио обичај да се износи у поља.