Свети Стефан и Јелена Штиљановић

Не зна се када је Стефан Штиљановић рођен, позната је само година смрти, 1543. Био је последњи кнез паштровски, добротвор и српски светитељ. Поријекло води из Приморја, из Паштровића. Имање је оставио свом народу и отишао у Срем 1498. године због сукоба са Млечанима. У Срему столовао је у граду Моровићу. Народна традиција приказује деспота Стефана Штиљановића као најузорнијег хришћанског владара и за њега везује многобројна племенита дјела, као и јуначку борбу против Турака. Приликом борбе за угарски пријесто између краља Фердинанда и војводе Запоље, нашао се на страни Фердинандовој. Од Фердинанда је добио имања у вировитичкој жупанији као и град Валпово гдје је владао. Сматра се да је умро, највјероватније, око 1543. године. Сахрањен је у манастиру Шишатовцу у Срему, а од СПЦ је уврштен је у ред светитеља. У јесен, 17. октобра сваке године се помиње и слави његово име. Његове свете мошти налазе се у Саборној цркви у Београду. У манастиру Шишаштовац је постојао култ светог Стефана Штиљановића. У Пангарику манастира Шишатовац из 1545. године постоји један кратак запис који каже: „Ова света и божанствена књига која се зове Панагирик, манастира Шишатовца храма Рођења Пресвете Богородице, где нетљене мошти почивају светог и праведног и дивног Стефана Штиљановића, српског деспота“. Јелена Штиљановић, монашко име Јелисавета је српска кнегиња и светитељка. Била је супруга кнеза Стефана Штиљановића. Послије његове смрти побјегла је од Турака у Њемачку. Када је сазнала да су пронађене мошти њеног мужа, Јелена је дошла у манастир Шишатовац да им се поклони. Ту се и замонашила под именом Јелисавета. Преминула је око 1546. године. СПЦ је слави такође данас, 17.октобра.