latinica  ћирилица
08/12/2024 |  09:29 ⇒ 09:30 | Аутор: СРНА

Рогатица: Увоз обара цијене и умањује потражњу "домаћег" кромпира

Један од највећих произвођача кромпира у Републици Српској "Агро-Плод" из боричког села Лијеска код Рогатице ове године је у своје складиште унио 300 тона натуралних количина сјеменског кромпира и око 200 тона меркантилног кромпира.
Кромпир - Фото: РТРС
КромпирФото: РТРС

Власник "Агро-Плода" Драгомир Џида рекао је Срни да приноси кромпира на боричкој висоравни мунулог љета нису били лоши, с обзиром на то да је послије кишног прољећа услиједило дуго сушно љето, те да је квалитет добар, посебно сјеменског.

Подручје општине Рогатица, због климатских услова и земљишта, од старина је познато по кромпиру изузетног квалитета.

Пољопривредници из овог краја своју производњу унапређују и труде се да њихов кромпир остане и опстане међу најбољима на регији, захваљујући и заштити ознаком географског поријекла што му даје предност у конкрентности на тржишту.

На породичном газдинству Џида истичу да су задовољни приносом сјеменског кромпира, док је код меркантилног био нешто мањи род од планираног, јер је због времена засијан нешто касније.

Џида је истакао да им увоз смањује цијену и потражњу, те сматра да би домаћим произвођачима боље одговарало да се кромпир не увози бар до краја марта да би могли да продају око пола свог рода, чиме би добили довољно простора на тржишту за продају сјеменског.

Напоменуо је да произвођачи кромипра нису задовољни тренутним цијенама кромпира на тржишту јер, како каже, комерцијална рачуница показује да се њихов приход своди на покривање трошкова производње.

Он је истакао да би финансијски показатељи и приходибили знатно лошији да није редовних подстицаја из ресорног министарства и повољности предвиђених за виша планинска подручја који су предвиђени Правилником о подстицајима.

На сву срећу, каже, исплате подстицаја за регистроване произвођаче су редовне, на чему су захвални Влади Српске.

- На тржишту су се појавиле веће количине меркантилног кромпир из увоза са нижим цијенама, тако да наша роба врло слабо иде и нуде нам ниске цијене - прича Џида.

Уколико се, додао је, оваква ситуација настави и домаћи кромпир не нађе купца до маја, пољопривредници ће морати размислити о сјетвеним површинама наредног прољећа.

Један од разлога за овакво стање на тржишту кромпира Џида види и у чињеници да су минулог љета у овом крају познатом по производњи кромпира засијане велике површине, што уз увозни чини велику понуду.

Ове године, како тврди, произвођачи кромпира су "сасјечени" на старту продајне сезоне увозом са нижим цијенама.

Према његовим ријечима, количине засијаног и произведеног кромпира у наредној сезони зависиће вјероватно од продаје из овогодишњег урода, јер све диктира тржиште.

- Ми смо вољни и спремни да радимо то за шта смо се регистровали, набавили механизацију и повећали би радо површине засијане кромпиром, уколико продамо оно што смо љетос произвели - рекао је Џида.

Пољоприврена дјелатност "Агро-Плод", како су регистровани, призната је међу познаваоцима ове дјелатности у Републици Српској по низу награда и признања на пољопривредним сајмовима и изложбама за квалитет повртларских култура, за расна грла крупне и ситне стоке, те по квалитетном произведеног млијека и скорупа - кајмака.