Још постоји култура слушања грамофонских плоча
Граовац, по занимању програмер, рекао је новинарима да колекционари који скупљају плоче, купују их, продају и препродају, у ствари их чувају од заборава.
- Култура слушања грамофонских плоча захтијева стационарни ритуал. Упалиш грамофон, извадиш плочу, пустиш, сједнеш и слушаш плочу од почетка до краја - изјавио је Граовац који је вечерас одржао предавање о култури грамофонских плоча, организовано у Културном склоништу у Добоју, које је поново почело са радом након љетне паузе.
За разлику од дигиталних стриминг платформи које омогућавају одабир пјесме по избору, овај тридесетједногодишњак истиче да је код грамофонске плоче драж да се слуша редослијед пјесама у албуму како је то замислио умјетник, а у супротном ради се о "скрнављењу".
У колекцији има око 800 грамофонских плоча, мада тај број варира, а љубав према колекционарству наслиједио од оца са 15 година.
- Тренутно желим, а немам јапанско издање "Пинк Флојдовог" албум "Медл. Имам "Југотоново" издање, имао сам италијанско, али желим јапанско - изјавио је Граовац.
Он појашњава да је јапански квалитет винила најбољи, а албуми су интересантнији јер имају пропратне материјале - текстове на енглеском и јапанском, као и постере, што други издавачи у то вријеме нису имали, поготово југословенска издања.
Љубав према звуку са грамофонске плоче развио је у вријеме када плоче нису биле популарне, а ни скупе у Београду, што данас више није случај.
- Ево, сад је Бора Ђорђевић умро и цијена тих плоча ће почети да расте. Видјели смо када је умро Ђорђе Балашевић плоча "Три послератна друга", која је коштала 3.000 до 4.000 динара када је био жив, сада је нема испод 150 евра - изјавио је Граовац.