Годишњица страдања радника РТРС-а на Озрену (ВИДЕО)
И ове године, чланови колектива, на гробљу "Свети Пантелија" у Бањалуци, положили су вијенце и запалили свијеће.
Био је рат, али шта то значи једној новинарској екипи? Саша Колевски и Горан Пејчиновић и то јутро били су на задатку. Само петнаест дана прије потписивања Дејтонског споразума, погинули су на новинарском задатку. Отац Саше Колевског, каже, једина утјеха је што сјећање на њих и данас живи.
- Волио је тај посао, ишао је на терен. Тај дан када се то десило ја сам био на ВМА, јавили су преко неког сателитског телефона да су нестали, и то је што сам га видио, он је у суботу нестао а ја сам га задњи пут видио у сриједу - рекао је отац Саше Колевског.
Важно је да Радио-телевизија Републике Српске, која је имала важну улогу у рату, и данас у миру његује културу сјећања.
- Ми се сјећамо те њихове младости, Горан је имао 22 а Саша 29 година, када кажемо да су они сахрањени на овом гробљу онда можемо рећи да су уграђени у темеље Радио телевизије - истакла је Милка Тошић, ратни репортер РТРС-а.
Иако је возило којим су Колевски и Пејчиновић кренули на снимање било јасно обиљежено, припадници такозване Армије БиХ, ипак су отворили ватру.
- Невјероватно је да се на такво возило пуца, то је био пуцањ у слободу медија, у слободу живљења, изражавања, они су страдали непотребно, то је само доказ, они нама свашта нешто приписују, међутим били су прљави до краја - истакао је командант Друге оклопне бригаде Војске Републике Српске Мико Шкорић.
Причу о Саши Колевском, Горану Пејчиновићу, Младену Обрадовићу, Љуби Керкезу и Драгану Клачару, радницима наше медијске куће страдалим током рата на радним задацима, Радио-телевизија Републике Српске забиљежила је кроз документарни филм "Спавајте, младићи".