У Српској за првих шест мјесеци осам случајева кју грознице код људи
Она је навела да се у Српској сваке године региструју случајеви кју грознице код људи, а лани их је било девет.
- Институт редовно размјењује билтене о кретању зооноза са Ветеринарским институтом Републике Српске "Др Васо Бутозан", док домови здравља приликом појаве зооноза од значаја за мјере контроле и сузбијања те болести у популацији животиња, уско сарађују и редовно размјењују информације са ветеринарским инспекцијама на нивоу локалне заједнице - рекла је Вукмирова.
Она је појаснила да је кју грозница акутно инфективно обољење из групе зооноза чији резервоар у природи представљају извјесне врсте крпеља, некада дивљи глодари и домаће животиње /овце, козе и говеда/, те да се јавља спорадично, а некада у виду епидемија.
- Обољење настаје послије инкубације од двије до три седмице, са дрхтавицом, главобољом, малаксалошћу и знојењем. Повишена температура траје од једног до 14 дана, најчешће три до шест дана - рекла је Вукмирова.
Она је додала да се, осим сувог кашља, може понекад јавити сукрвичав испљувак и прободи у грудима, док се на плућима обољелих често јављају промјене сличне примарној атипичној пнеумонији.
Према ријечима Вукмирове, код нелијечених особа смртност је испод један одсто.
Она је навела да од ове болести најчешће оболијевају радници у клаоницама, месари, радници у предузећима за израду месних производа, фармери, сељаци и радници у предузећима за прераду вуне.
С обзиром да се узрочник налази у ткивима животиња, Вукмирова је додала да до инфекције долази и употребом меса и месних прерађевина инфицираних животиња, као и млијека и млијечних производа.
У сеоским подручјима, како наводи, обољење се најчешће јавља у касну зиму или почетком прољећа.