Обиљежено 108 година од битке на Кајмакчалану, симболу непоколебљивог духа
Старовић је положио вијенац код Спомен-капеле и крај Спомен-костурнице на Кајмакчалану. Вијенац је положио и министар одбране Братислав Гашић.
Старовић је у обраћању након полагања вијенаца истакао да је на овом мјесту брањена слобода за коју су положени животи, те да су српски војници тада, као и данас, знали да нема слободе без своје државе, саопштено је из ресорног министарства.
- Завјет који морамо да испунимо је да данас чувамо и бранимо у миру нашу једину отаџбину, да је чинимо снажном и моћном, модерном и просперитетном, а прије свега независном и сувереном, јер тако ћемо одужити дуг према нашим херојским прецима, једино тако ћемо тај дар слободе моћи да оставимо нашим потомцима - рекао је Старовић.
Он је нагласио да би сваки припадник српског рода требао бар једном у животу да посјети ово свето мјесто како би разумјели српске див-јунаке, њихову храброст и одлучност, који су тих посљедњих дана септембра 1916. године сваког дана надирали ка овим неосвојивим положајима и коначно одбацили непријатеља и ступили на тло Краљевине Србије.
Из Министарства одбране Србије је саопштено да је министар Гашић у свом обраћању истакао да је Кајмакчалан свето мјесто и симбол јунаштва, жртве и непоколебљиве борбе српског народа за слободу.
- Ова планина натопљена крвљу предака за нас представља више од мјеста сјећања. Она је трајни споменик части и поноса, али и подсјећање на цијену коју смо као народ платили за право да сами управљамо својом судбином - рекао је Гашић.
Он је навео да је битка на Кајмакчалану једна од највећих и најкрвавијих битака велике војне операције која је одредила коначан ток Првог свјетског рата.
- Готово 5.000 наших војника положило је тог позног септембра 1916. године живот на овим падинама, не дочекавши да са врха Светог Илије или "Капије слободе", како су га називали, поново угледају српску земљу. Историјски подаци кажу да је у борбама још 2.000 њих нестало, а да је чак 30.000 избачено из строја. Можемо ли ми, њихови потомци, више од вијека касније, мишљу да обухватимо величину те жртве? - упитао је Гашић.
Он је рекао да је Кајмакчалан симбол непокоривог духа који ни највеће силе и најжешћи непријатељи нису могли да сломе.
- Кајмакчалан је завјет да се никада не поклекне пред завојевачем колико год моћан био, да се никада не одустане од права да будемо своји на своме. Нека ово мјесто остане вјечно у нашим срцима и сјећању. Нека нас увијек подсјећа на оно највриједније што имамо – нашу слободу и част. И нека нас обавезује да, упркос свим изазовима, останемо вјерни отаџбини, свом народу и идеалима који су овдје одбрањени - поручио је Гашић.
Заузимање утврђеног врха Кајмакчалана, надморске висине 2.525 метара, који су Срби звали "Капија слободе", плаћено је великим жртвама.