Све теже наћи доброг занатлију: Послодавцима у Републици Српској недостаје чак 20 хиљада (ВИДЕО)
Поједини занати ипак неће изумријети. Један од таквих примјера је и аутомеханичарски. Богдан је дошао на школску праксу и већ двије године ради у истом сервису а тек му је 21 година. Каже да воли овај посао и да је задовољан условима рада. И његов колега, двадесетпетогодишњи Никола, каже да се од овог посла може лијепо живјети, зарада је добра а услови одлични.
- Ја сам своје интересовање нашао око седмог-осмог разреда. завршио сам ту школу, хтио сам ово да радим, сад до кад ћу хтјети, не знам - каже аутомеханичар Никола Вуковић.
Жељко Јовић заједно са братом наслиједио је од оца породични посао - аутомеханичарску радњу и сервис. Већ 50 година овај занатски сервис опстаје. Жељко је од рођења у сервису а данас има два сина - један уз њега учи занат а другог више интересује ИТ сектор. Тренутно броје 8 запослених и сви су послије школске праксе остали да раде.
- Раднке више није једноставно пронаћи, млади момци су незаинтересовани за било који посао који није везан за телефон, рачунар, сједење итд.- истакао је сувласник аутомеханичарске радње Жељко Јовић.
Још једно популарно превозно средство као што је бицикл, у свим својим старим и савременеим формама, захтјева и додату едукацију у сервису, одржавању и поправци. Важно је да едукујемо младе из сваке области занатства, каже Никола Соковић.
- Има наравно много омладинаца који долазе код нас, некад волонтирају а некад и зараде нешто преко љета, углавном се обучавају како правилно да приступе одржавању бицикла - нагласио је Никола Соковић, власник продавнице бицикла.
Наше средње школе нуде велики избор занатских смјерова али заинтересованост младих је ниска. Највише недостаје возача, бигера, тесара, молера а најнижа дневница занатлије је око 100 марака. Тако да најнижа плата за 24 радна дана износи 2.400 марка. Док керамичарима, дневница је и 600 марака.
- То ће бити додатни мотив да се млади опредијеле за занатство. Послодавци су схватили да морају подићи цијене - рекао је Јовица Братић, директор Занатско предузетничке коморе Републике Српске.
Ове године омогућено је 7.000 дозвола радницима из иностранства а послодавци изражавају потребу за 40 000. Сви саговорници се слажу - радна снага из иностранства није дугорочно рјешење. Нити су радници из Пакистана, Бангладеша, Шри Ланке бољи, нити се њихова знања, посебно уз језичку баријеру, могу поредити са домаћим радницима.