Стручњаци о брату и сестри у српској језику, књижевности и култури
Руководилац Одјељења за српски језик Андрићевог института Милош Ковачевић рекао је да породична заједница чини културни идентитет једног народа.
- Породица је основа културе и једног друштва, а унутар друштва мајка је центар саме породице. Имали смо скуп о мајци, послије тога је била тема отац у српском језику, који је стуб породице. Без мајке и оца не може бити ни културе, ни националне заједнице - истакао је Ковачевић.
Нагласио је да мајка и отац у једној генерацији могу бити ослонац заједнице, а брат и сестра су први сродници послије њих и њихова је улога у свијести једног народа веома битна.
- Сестринска љубав је код Срба сасвим другачија него код других народа и та љубав посебно се изражава према брату. То је једна врста међуусловљености која одражава даљи пут развоја идентитетских критеријума код Срба - навео је Ковачевић.
Према његовим ријечима, постоји читава тематика која се тиче брата и сестре, а скуп је лингвистичко-књижевни.
Ковачевић је напоменуо да је већ обрађено неколико тема које се тичу симбола културног идентитета код Срба, и додао да је прво био хљеб у књижевности као идентитетски критерујем, а касније се кренуло са родбинским односима.
Професор словенских језика и лингвистике на факултету у Аризони Данко Шипка рекао је да ријечи сваког језика дефинишу одређен идентитет особа који говоре тим језиком и јако је битно да се говори о ријечима назива за чланове породица, у овом случају брат и сестра.
- То је посебно битно у друштвима нашег типа која су колективистичка, гдје је важно његовање родбинских односа - истакао је Шипка.