Завршена Отворена башта сљезове боје
Вршилац дужности директора Јавне установе "Башта сљезове боје" Блаженка Кењало рекла је да је прва манифестација уједно означила и званични почетак рада јавне установе која ће промовисати лик и дјело Бранка Ћопића.
Она је навела да је манифестација протекла према плану, да је урађено 19 слика инспирисаних стваралаштвом Бранка Ћопића и његовим Хашанима.
Академик Бранко Маревић рекао је да му је први долазак у Хашане био као повратак у дјетињство и нагласио да је ово поднебље изњедрило машту која је данас потребна.
- Као да сам све ово видио. Као дијете одрастао сам уз дјела Бранка Ћопића, а сад имам прилику да стварам дјела везана уз његово име - истакао је Маревић.
Предсједница Фондације "Бранко Ћопић" Мирјана Стојисављевић рекла је да је вријеме да Ћопић добије мјесто које заслужује као најпревођенији, најчитанији и најзавичајнији српски писац.
Она је најавила да ће у Хашанима на Михољдан, 12. октобра, бити одржана манифестација "Ћопићевим стазама дјетињства".
- Након филма "Мој Бранко не лаже" Саше Берендике отворио се простор за нову интерпретацију. Овај документарни филм неспорно доказује да је Ћопић био жртва и предмет исљеђивања након што је објављена његова "Јеретичка прича" - рекла је Стојисављевићева.
Манифестација Отворена башта сљезове боје почела је јуче пригодним културним програмом, а након тога је одржан округли сто о приликама у којим је живио и радио Бранко Ћопић.
У оквиру манифестације одржан је и шаховски турнир и презентација традиционалних јела.
Родна кућа Бранка Ћопића, обновљена средствима Владе Републике Српске, отворена је 31. јула 2020. године.
Завршетак пројекта учионица на отвореном, који су заједнички финансирале владе Српске и Србије, озваничен је 23. септембра прошле године.
Млин дједа Трише дио је пројекта "Башта сљезове боје", осмишљен 2015. године, поводом 100 година од рођења Бранка Ћопића, обновљен је средствима из Кабинета предсједника Републике Српске.
Бранко Ћопић рођен је 1. јануара 1915. године у Хашанима, а 26. марта 1984. године извршио је самоубиство скочивши са моста на Сави у Београду.
Прву књижевну награду добио је 1938. године од Академије седам умјетности за кратку причу, 1939. године и Ракићеву награду, а затим и награду Српске краљевске академије 1940. године.
Његова антологијска збирка приповједака "Башта сљезове боје" освојила је Његошеву награду 1972. године, а НИН-ову награду за најбољи роман добио је 1958. године за дјело "Не тугуј, бронзана стражо".
Од 1968. године био је члан Српске академије наука и уметности.