Ђокић: Још нема датума за престанак кориштења угља за производњу струје (ВИДЕО)
Ђокић је навео да се данас у Републици Српској активно граде четири хидроелектране, инсталисане снаге веће од 300 мегавата, које ће бити завршене у наредних пет година.
- Имамо низ закључених уговора о изградњи вјетроелектрана, соларних електрана и све ће то битно побољшати енергетске билансе у производњи зелене енергије - рекао је Ђокић данас новинарима у Сарајеву, гдје присуствује другом Форуму енергетске заједнице о праведеној транзицији.
Ђокић је подсјетио да енергетска транзиција траје извјесно вријеме, да је дошло до промјене свијести о том питању и да се данас спремно учествује у бројним рефорама.
Он сматра да су направљени значајни кораци у политици Енергетске заједнице, подсјетивши да стратегије развоја енергетике на ниову БиХ и на нивоу ентитета до 2035. године, којом је дефинисано питање транзиције на начин да се врши припрема за функционисање енергетског сектора без угља.
Он је указао да Република Српска ради на диверзификацији извора енергије, те да треба бити пажљив јер у БиХ има више рударских басена гдје живот људи зависи од производње и прераде угља, нагласивши да није једноставно доносити такве одлуке.
Ђокић је напоменуо да су термоелектране у Републици Српској старе, једна 40 година, а друга 39 година, али да имају стратегије којима су дефинисане могућности изградње замјенских објеката на чему ће се морати радити.
Министар рударства и енергетике Србије Зорана Михајловић сматра могућим да економије земаља региона буду зеленије и да се смањи емисија гасова стаклене баште.
Она је навела да је за Србију сада најделикатније питање припрема за зиму у смислу енергетске стабилности, наводећи да су успјели створити услове за довољне количине деривата од гаса до бензина за минимум два мјесеца, да се пуни складиште Банатски Двор, а ту су и уговори о закупу складишта у Мађарској и о набавци гаса.
Према њеним ријечима, Србија данас увози 10 одсто струје која јој је неопходна, а током зиме ће то бити 20 до 30 одсто.
Директор Секретаријата Енергетске заједнице Артур Лорковски рекао је да је одговорено на питање да ли ће бити проведена енергетска транзиција до 2050. године на шта су се обавезале и земље западног Балакана.
- Тренутно расправљамо колико ћемо амбициозно то проводити у наредним годинама и који су најбољи начини имплементације како би овај процес био проведен ефикасно, а да истовремено не угрози најрањивије групе становништва - рекао је Лорковски и истакао значај регионалне сарадње о том питању.
Адмир Софтић, представник Министарства спољне трговине и економских односа у Савјету министара, рекао је новинарима да се тренутно ради на изради интегрисаног енергетско-климатског плана БиХ до 2030. године гдје је основа праведна транзиција.
- Ради се и на изради мапе пута за транзицију региона богатих угљем гдје је фокус такође на праведној транзицији, што је и тема данашњег форума - додао је Софтић.
Федерални министар енергије, рударства и индустрије Нермин Џиндић изразио је наду да ће се на министарском састанаку покушати доћи до заједничких циљева који ће бити усаглашени између два ентитета, Министарства спољне трговине и економских односа у Савјету министара и Енергетске заједнице, наводећи да ће се неке ствари морати усагласити јер је циљ имплеметација енергетског система у систем ЕУ.
Други форум Енергетске заједнице о праведној транзицији у Сарајеву је окупио 200 учесника како би се размотрила начини за прихватање праведне транзиције енергије уз фер и инклузивну климатску политику.