Политичку кризу у БиХ рјешавати дијалогом, Инцкова одлука удар на Дејтон
- Иако оптерећена политичким подјелама и проблемима какви постоје у бројним земљама, БиХ је, захваљујући Дејтонском споразуму, била мирна и безбједна дуги низ година - наведено је у четвртом дијелу извјештаја под називом "Политичке проблеме у БиХ треба рјешавати унутрашњим дијалогом".
У склопу 26. Извјештаја Влада је Савјету безбједности доставила и неколико прилога у којима образлаже због чега у БиХ није именован нови високи представник, те напад бившег високог представника Валентина Инцка на уставни поредак БиХ.
У тексту се подсјећа да је у посљедњим данима свог мандата, у јулу ове године, доскорашњи високи представник Валентин Инцко наметнуо цензорски закон који криминализује изражавање одређених мишљења о ратној историји БиХ.
Влада напомиње да Инцкова одлука представља противправан и дестабилизујући удар на Дејтонски споразум, као и демократски уставни поредак БиХ и право на слободу изражавања.
Поред тога, наводи се да је одлука неразборита и не може бити спроведена на правичан начин, лишен политизације.
- Очигледно је да је наметање цензорског закона или било ког закона у БиХ од високог представника нелегалан чин. БиХ је суверена држава, а њен устав дефинише демократски систем за доношење закона - пише у прилогу извјештаја.
У извјештају се појашњава да било који пропис, да би био правно обавезујући, мора усвојити Парламентарна скупштина БиХ у складу са Уставом БиХ.
- Парламентарна скупштина, не само да није усвојила ниједан цензорски закон попут Инцковог, него је у више наврата гласала против таквог закона. Пријатељи БиХ у међународној заједници често наглашавају значај владавине права. Наметање БиХ декрета једног страног амбасадора без икаквог правног овлаштења исмијава владавину права у БиХ. Инцкова одлука подрива суверенитет БиХ и у великој мјери уназађује могућност чланства БиХ у ЕУ - став је Владе Српске.
Истиче се и да Инцков цензорски закон представља грубо кршење права грађана БиХ на слободу изражавања, које је гарантовано чланом Устава БиХ договореног у Дејтону, као и Европске конвенције о људским правима.
Европски суд за људска права јасно је ставио до знања да државе не могу усвајати законе којима се строго ограничава и криминализује слобода говора, чак и када говор представља порицање потврђеног историјског геноцида.
У тексту се наглашава да, ако право на слободу изражавања из Устава БиХ и Европске конвенције о људским правима ишта значи, оно мора укључити и право критиковања јавних органа.
- То право било би испразна варка ако би се дозволило затварање појединца због неслагања са одлуком суда или другог јавног органа. Ипак, управо је то оно што Инцкова непромишљена мјера чини - тврде у Влади.
Инцкова мјера, наводи се у документу, тако је лоше формулисана и толико усмјерена против Срба да уопште не садржи криминализацију порицања сваког геноцида.
- На примјер, према Инцковој мјери, поједини бошњачки "аналитичари" и "историчари" могу наставити да поричу геноцид који је нацистички режим починио над Јеврејима, имајући у виду да тај геноцид није утврђен пресудама међународних судова. Такође, према Инцковој одлуци, било би могуће назвати неку улицу по Осами бин Ладену или Адолфу Хитлеру зато што та двојица никада нису осуђена за ратни злочин - додаје се у извјештају.
Влада указује на то да одлука већ изазива збрку у судским поступцима и оптуженима чини немогућим уживање права на правичан поступак.
У тексту се истиче да је оно што Инцкову одлуку чини још теже објашњивом чињеница да је она била потпуно непотребна, јер Кривични закон БиХ већ садржи одредбу којом су прописане казне за сваког ко "јавно изазива или распирује националну, расну или вјерску мржњу, раздор или нетрпељивост међу конститутивним народима и осталима".
У Влади наводе да помирење долази са правдом, дијалогом и слободним историјским истраживањем у трагању за истином, те да Република Српска и њени лидери снажно подржавају истрагу свих ратних злочина и привођење свих ратних злочинаца правди, без обзира на националност и починилаца и жртава.
- Затварање оних који изражавају одређена мишљења о историји, не само да је далеко од залагања за помирење, него служи једино продубљивању неповјерења и распиривању међунационалне нетрпељивости - поручују из Владе Српске.
У тексту се наводи да су власт и опозиција у Републици Српској уједињено
пружили отпор Инцковом нападу на Дејтонски споразум и у Народној скупштини 30. јула гласовима свих странака са сједиштем у Републици Српској заузели став да Република Српска неће прихватити спровођење незаконите Инцкове одлуке.
Подсјећа се и да је Народна скупштина, такође једногласно, усвојила скуп закључака према којима, уз уско ограничене изузетке, политички представници Републике Српске неће учествовати у доношењу одлука на заједничком нивоу док не буде разријешено питање Инцкове одлуке.
- Пуне посљедице политичке кризе коју је изазвала Инцкова незаконита одлука још
нису јасне, међутим, одлука је још једном показала да ОХР не чини ништа да допринесе миру у БиХ, него само провокацијама изазива озбиљне политичке тензије - наведено је у прилогу 26. Извјештаја Владе Републике Српске Савјету безбједности УН.