Турски инвеститор спреман да уложи 85 милиона евра у соларни парк (ВИДЕО)
Српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик најавио је вишемилионска улагања из области соларне енергије.
Трећи пут у мандату, други у вријеме пандемије, турски предсједник Реџеп Тајип Ердоган састао се са комплетним сазивом Предсједништва БиХ.
Ако се за политичке односе БиХ и Турске може рећи да иду узлазном путањом, онда се за економске може рећи да стагнирају. То говоре бројеви. У 2019. години директне стране инвестиције у БиХ су износиле 699 милиона КМ, из Турске тек 405 милиона. На 11. је мјесту на листи земаља најзначајнијих страних инвеститора у БиХ, са учешћем у укупним инвестицијама од тек 2,7 одсто.
Иза Турске су, на листи земаља најзначајнијих страних инвеститора од 1995. до 2019. у БиХ Луксембург, Саудијска Арабија, Кувајт и Уједињени Арапски Емирати. На првом мјесту је Аустрија, а слиједе је Хрватска и Србија.
За српског члана и предсједавајућег Предсједништва БиХ проблем у БиХ, уз политичку нестабилност, је и чињеница да она није важна страница у транзиту људи и роба. Осим званичних, каже, у Анталији је било и сусрета на маргинама са потенцијалним инвеститорима, заинтересованим за градњу соларног парка.
- То је инвестиција од 85 милона евра и ми треба да нађемо простор. Наравно, код нас постоји значајан простор у Херцеговини. Један од планских докумената Европе је прелазак на зелену енергију и то је нешто на чему морамо убрзано да радимо и прихватимо свакога ко је значајан инвеститор - рекао је Додик.
За разлику од БиХ, Србији иде далеко боље када је ријеч о привлачењу страних инвестиција уопште, па и турских. У БиХ је, када је ријеч о страним инвестицијама у претходних десет година, рекордна била 2018. са 952 милиона КМ.
- Ми смо добрано премашили три милијарде евра, али је 2014. и 2015. заиста било потребно да доводимо инвеститора по инвеститора под руку, па да градимо наш кредибилитет - рекла је предсједница Владе Србије Ана Брнабић.
Рецепт је, каже Брнабићева јасан - потребно је креирати амбијент у којем би инвеститори знали да им је капитал сигуран.
Додик каже да су и потенцијални инвеститори свјесни сложене политичке ситуације у БиХ, па кад се и одлуче да инвестирају углавном сами бирају мјесто, а за примјер наводи потенцијалног турског инвеститора који је изразио жељу да гради болницу за онколошке пацијенте.
- Ми договорамо да се једна таква болница направи у Источном Сарајеву и он разумије и чак је дошао и рекао да жели да то буде у Источном Сарајеву, а не у Федерацији јер сматра да је Република Српска стабилније, флексибилније и боље мјесто за улагање - истакао је Додик.
Ни на примјеру изградње једног од најважнијих и највећих инфраструктурних пројеката, ауто-пута који би Сарајево повезао са Београдом БиХ се није показала проактивним партнером. Док се почетак градње ауто-пута који ће се надовезати на већ постојећу мрежу чека, Србија и то о сопственом трошку, увелико гради мост преко Раче који је спаја са БиХ.
- Поручујем људима у Вишеграду, Рогатици, Сокоцу, Палама и Источном Сарајеву да ће у наредних пар седмица долазити наше екипе да рјешавају проблеме иновинско-правних односа како бисмо очистили ту трасу и чим ријешимо проблеме са финансирањем са турским партнерима кренућемо одмах да градимо и трасу - рекао је Додик.
Управо градња ауто-пута, вјерује се, могла би да буде мотив инвеститорима за додатна улагања. Вјерује се да би могла да повећа и спољнотрговинску размјену. Са Турском БиХ биљежи дефицит. У прва четири мјесеца Турска је у БиХ увезла робу вриједности од 303 милиона КМ, БиХ у Турску ни пола од тога, око 120 милиона.