Ђокић: ЕУ да омогући дужи период примјене директива о обновљивим изворима
- Тачно је да у Републици Српској 60 одсто енергије долази од термоелектрана, а 40 одсто из хидроелектрана и само мањи дио из соларних електрана. Наравно да желимо да у наредном периоду овај однос буде промијењен у корист енергије која долази из обновљивих извора - рекао је Ђокић за БХТ 1.
Он је истакао да је потискивање електрана које функционишу на фосилна горива тежак ударац на БиХ, без обзира да ли је ријеч о Републици Српској или Федерацији БиХ.
- Сматрам да Европа према нама треба да има флексибилан приступ и омогући дужи временски период примјене европских директива у том погледу јер ми базну енергију не смијемо изгубити, пошто нам даје сигурност и безбједност квалитетног и редовног снабдијевања нашег тржишта, грађана и привреде. И, ако би то изгубили, угрозили би привредне процесе и довели до незадовољства великог броја грађана - појаснио је Ђокић.
Он је навео да и поред чињенице да власти траже разумијевање од Европе, Република Српска, ипак, спроводи европске праксе у овој области, наводећи као примјер Закон о заштити ваздуха.
Ђокић је изразио очекивање да ће до краја године у Републици Српској бити донесен и Закон о обновљивим изворима енергије.
Када је ријеч о Термоелектрани Станари, ресорни министар је истакао да је то највећа инвестиција упосљедњих четрдесетак година, која је износила 1,1 милијарду КМ и донијела велику корист овом простору.
- Термоелектрана Станари у буџет Републике Српске кроз различите накнаде, таксе и доприносе на плате доприноси 154 милиона КМ. На годишњем нивоу на основу концесионе накнаде доноси у буџет близу седам милиона КМ - навео је Ђокић.
Ђокић је напоменуо да су на веома квалитетан начин регулисали односе са кинеским инвеститором, који на одговоран начин прати политику уравнотежења енергије која се добија из фосилних горива и из обновљивих извора.
- Сада граде Хидроелектрану Улог инсталисане снаге 37 мегавата, такође су поднијели захтјев и добили концесију за изградњу соларне електране 60 мегавата на подручју Билеће - рекао је Ђокић.
Он је навео да и у другим енергетским подручјима очекује нове инвестиције када је ријеч о обновљивим изворима енергије.
- Настављамо активности када је ријеч о ХЕ Дабар. При крају су преговори о закључењу уговора о финансирању. Та електрана ће нас коштати око 640 милиона КМ. До сада је већ издвојено и уплаћено око 140 милина КМ, а преостали дио биће уговорен и финансиран у наредним годинама, како би изградили ову електрану - рекао је Ђокић.
Ђокић је навео да се дефинише начин за изградњу соларне електране Требиње један, инсталисане снаге 70 мегавата, те да је уговорена изградња ХЕ Бистрица, за коју би се до краја године могло кренути оперативно са изградњом.
- Радимо са Електропривредом Србије на изградњи ХЕ Бук-Бијела. То је велики пројекат, 220-230 милиона евра, а инсталисана снага биће 100 до 110 мегавата. Надамо се да нећемо имати сметњу за тај пројекат - нагласио је Ђокић.
Министар енергетике и рударства је указао да је овај пројекат од интереса, не само за Републику Српску, него за све у БиХ.
- Нама остаје подручје средње Дрине, које чини границу БиХ и Србије, и спремни смо да ФБиХ са нама буде страна патрнер према неком другом међународном инвеститору да заједнио изградимо неколико хидроелектрана на средњем току ријеке Дрине - рекао је Ђокић и нагласио да је важно да се пронађе снага и да се сви окупе око овог пројекта.
Када је ријеч о либерализацији тржишта електричне енергије, Ђокић је подсјетио да је донесен реформски закон који на сасвим другачији начин уређује област у Републици Српској и који је на линији спровођења Енергетске страгетије до 2030. године.
- Све је рађено у складу са директивама ЕУ. Закон о електричној енергији донесен у Републици Српској је оцијењен како закон који је апсолутно на линији испуњавања свих европских стандарда - рекао је Ђокић и изразио наду да ће и ФБиХ пратити Српску у овој области.
Ђокић је говорио и о колективном уговору синдиката енергетских радника, истакавши како очекује да ће у наредним данима бити постигнут договор.
Према његовим ријечима, најважније је да радницима не буду смањене плате, односно да буду повећане и у овом сектору.
Када је ријеч о продаји дионица Рудника Љубија, Ђокић је рекао да и даље постоји намјера Владе Републике Српске да прода свој удио у том предузећу.
Он је навео да је циљ сачувати рударску производњу у приједорском басену, те да је неопходно наћи озбиљног купца, напомињући да нема ништа против да купац тих акција у отвореном поступку буде и компанија Митал.