Ноћни вукови доносе из Русије икону у Косовску Митровицу
Икону коју његова мајка - Љубов Родионова шаље српској цркви на Космету, у Србију ће донијети Слободан Башић, припадник Ноћних вукова и ветеран 63. Падобранске бригаде, који борави у Русији, гдје је возио десетодневни мото-марш "Српски ратник", посвећен српском монаху Харитону, који је звјерски убијен на Косову и Метохији 1999. године.
И Радионов и монах Харитон убијени су из истог разлога и готово на исти начин – прво су брутално мучени, а онда им је одсечена глава, пошто нису хтјели да се одрекну крста и православља.
Евгеније или Жења, како га одмила зову, са још тројицом својих сабораца заробљен је фебруара 1996. године, када су током страже зауставили возило хитне помоћи којим је шверцовано оружје. Сто дана су провели у заробљеништву, у терористичком кампу, гдје су окрутно мучени.
Пред Евгенија је стављен избор - или ће да живи и пређе у ислам, или га чека најстрашнија смрт. Одбио је да се одрекне православне вјере и свог крста који је носио око врата и по коме ће га мајка касније идентификовати. Због тога је кажњен на звјерски начин - одсијецањем главе. Убијен је на свој рођендан, 19. маја 1996. године. Било му је свега 19 година.
Постао је симбол храбрости, части, оданости и вјере. Постхумно је одликован Орденом за храброст, а 2003. године појавила се иницијатива да буде канонизован.
Био је син јединац Љубове Родионове и њеног супруга Александра, који је умро на гробу свог сина, само четири дана након што га је сахранио - спустио је на гроб неколико бомбона, пригрлио је земљу и више никада није устао.
У тренутку кад је Жења заробљен, мајци је јављено да је дезертирао. Чињеница да су руски војници, ипак, заробљени постала је очигледна тек након детаљне истраге и откривања трагова крви и борбе на мјесту догађаја.
Трагови неравноправне борбе - између руских војника и бројнијих милитаната - остаће видљиви и седам дана касније када је у ратну Чеченију стигла Љубов Родинова у потрази за својим сином, како се тада још вјеровало, дезертером.
Седам мјесеци је трагала за својим јединцем - меци су јој летјели око главе, пролазила је кроз најопасније ратне зоне, састајала се и преговарала са терористима и сепаратистима, али није одустајала.
Мајка-храброст није одустала ни након што су је терористи брутално претукли, сломивши јој кичму. Обишла је више од 70 села и планинских аула /утврђених села на Кавказу/ док није пронашла свог Жењу. Мртвог. Обезглављеног. Али, са крстом око врата.
Сопственим рукама је копала земљу на мјесту где су покопани остаци њеног сина и његових другова. Препознала га је по крстићу ког ни по цијену живота није хтио да скине, а касније је и експертизом потврђен његов идентитет.
Прије тога је 17 пута ишла на преговоре са Русланом Хајхоројевим - убицом свога сина, командиром и бригадним генералом терористичких формација, који јој је и открио мјесто на коме је њен син покопан, након што је за то затражио новац.
- Жива глава је тамо имала своју цијену, и мртва такође - рекла је једном приликом.
Дала је стан под хипотеку и однијела новац. Жењин крстић је касније предала Храму Светог Николе у Пижију, гдје је неколико година чуван у олтару.
На дан сахране лично је пребацила тијело свог сина из металног у дрвени ковчег.
Крај Бамута, мјеста гдје су пронађена тијела младих војника, локално муслиманско становништво је помогло да се постави православни крст, у нади да ће им Бог опростити невино проливену крв.
Послије смрти сина, Љубов је посјетила Чеченију више од 60 пута - носила је храну и одјећу за војнике. Прву помоћ је однијела новембра 1999, на Мајчин дан. Од тада до данас непрестано помаже војницима и свима којима је помоћ потребна.
Управо због хуманитарног рада и није могла Башићу лично да преда икону свога сина, коју шаље на Космет. Икону мученика Евгенија дала је члановима руског мото-клуба Ноћни вукови да је предају српском "вуку".
- Отишли смо у Подољск на позив његове мајке, која је игром случаја носила неку помоћ војницима, па није могла да се види са нама. Оставио сам за њу поклон - икону оца Харитона, а преузео сам икону мученика Евгенија коју ћу однијети на Космет, у Цркву Светог Димитрија, гдје се налази и његова фреска, а која се ту појавила на иницијативу људи из Косовске Митровице - рекао је Башић.
Према његовим ријечима, то се десило у вријеме кад се и у Русији јако мало знало о Евгенију.
- Међутим, наши људи са Космета су ми испричали да су Жењину слику добили од наших монаха са Свете Горе и да је фреска направљена управо по тој слици. Интересантно је да се појавила баш на Косову - каже Башић.
Он је са руским "Ноћним вуковима" посјетио и Жењин гроб, који свакодневно посећује велики број људи. На крсту изнад гроба стоји натпис: "Овде почива руски војник Евгениј Родионов, који је бранећи отаџбину и не одричући се Христа, погубљен код Бамута 23. маја 1996. године".
Руслан Хајхоројев, који је преузео одговорност за убиство Евгенија Родионова и још тројице његових сабораца, убијен је током Другог чеченског рата, у љето 1999. године.