Прије 123 године рођена једна од наjвећих српских пјесникиња (ВИДЕО)
Била је професорка књижевности, бавила се преводилачким послом, а била је и члан Српске академије наука и умjетности.
Писала је књиге за дјецу, приче, а најпознатија је по ванвременској поезији. Својим стваралаштвом оставила је неизбрисив траг.
Десанка Максимовић рођена је у Рабровици код Ваљева, дјетињство је провела у Бранковини гдје је њен отац био сеоски учитељ. Гимназију је завршила у Ваљеву, а студије свјетске књижевности, историје и историје умјетности на Филозофском факултету у Београду. Њено изузетно образовање било је видљиво и у њеном стваралачком раду.
Од 1959. је била дописни, а од 1965. редовни члан Српске академије наука и умјетности. Оно што је можда мање познато је и Десанкино познавање страних језика. Говорила их је неколико, истицала се и у преводилачком раду.
Пјесникиња би често говорила: "Неко прави ципеле, неко снима, неко сади јагоде, а ја узела па пишем песме". И написала их је и то у више од 50 збирки. Поруке су се низале, училе су многе генерације мудрости и љепоти. Неки од најпознатијих стихова су у збирци "Тражим помиловање", "Златни лептир", "Вјетрова успаванка", "Прољећни састанак" и многим другим.
Осим поезије писала је и приче, најчешће за дјецу, понекад и за одрасле. Најчешћи мотиви били су јој љубав, младост и ведрина, страхови и сумње, али и природа у којој је нашла инспирацију за многе дјечије бајке које су "изашле" из њеног пера.
Кроз њене стихове проживљавали смо прошлост и историју дивећи се величини тако њежне жене, огромног срца и невјероватног талента, а из њених порука и мудрости учимо и данас.
Десанка Максимовић преминула је 11. фебруара 1993. у 95. години. Могло би се рећи да је имала готово цијели један вијек да га обиљежи својим стваралаштвом, а она је то заиста и искористила.