latinica  ћирилица
10/05/2021 |  14:03 ⇒ 15:59 | Аутор: СРНА

Милуновић: Докле ће српске жртве чекати на правду и казну за злочинце?

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић данас је у Источном Сарајеву питао Тужилаштво БиХ докле ће српске жртве и њихове породице чекати на процесуирање и правично санкционисање свих који су починили злочине над недужним Србима.
Душко Милуновић - Фото: РТРС
Душко МилуновићФото: РТРС

Милуновић је додао да случај Добровољачке улице није први када је ријеч о кажњавању злочинаца који су починили злочине над Србима.

- Чуо сам да је Тужилаштво БиХ наводно интензивирало рад на овом случају, међутим интересује ме колики ће бити интензитет њиховог дјеловања. Можда ће, као са Јовом Дивјаком, који је учествовао у нападу на колону ЈНА и који је недавно умро, да чекају да сви умру који су починили злочине, па да се предмети затворе као да ништа није ни било - изјавио је Милуновић новинарима након обиљежавања 29 година од страдања припадника ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву.

У историји су, истакао је он, стално постојала правила ратовања, некада неписана, али сада, у савременом свијету, постоје писана правила ратовања.

- Очигледно је тада у Скопљу био договорен миран излазак колоне ЈНА из Сарајева и по том договору колона је кренула у мирнодопском поретку. Потпуно смо свјесни, чак и они који немају војно образовање, да је војна колона тада најрањивија и није способна нити је у стању да пружи отпор и да се бори - навео је Милуновић.

Према његовим ријечима, колона ЈНА 2. и 3. маја 1992. године мучки је нападнута, а млади војници су побијени.

- То није једини случај српског страдања јер су злочине над Србима починили и припадници Петог корупуса такозване Армије БиХ и многи од тих злочина, као и овај у Добровољачкој улици, познат је широј јавности јер је снимљен камером, али још нико за то није одговарао - рекао је Милуновић.

Он је упозорио да нико није одговарао ни за злочине над Србима у Подрињу, гдје су побијена дјеца, жене и старци, за шта је главни кривац озлоглашени мулимански командант Насер Орић, а који за те злочине није кажњен.

- Очигледно по командној одговорности одговарају само Срби и она је резервисана само за Србе. Постављам питање Тужилаштву БиХ докле ћемо да чекамо, докле ће да чекају српске жртве да се злочинци изведу пред лице правде и буду кажњени - навео је он.

Милуновић је појаснио да, због епидемиолошке ситуације изазване вирусом корона, Организациони одбор ове манифестације никога од чланова породица погинулих или преживјелих припадника колоне ЈНА није појединачно звао на данашњу церемонију.

- Чим ситуација буде стабилизована, ми ћемо наставити да обиљежавамо значајне датуме из српске историје, као и раније, уз пуни пијетет и дужно сјећање - поручио је Милуновић.

Парастотом и полагањем вијенца и цвијећа код централног спомен-крста на гробљу у Миљевићима данас је у Источном Новом Сарајеву обиљежено 29 година од злочина који су над припадницима ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву изршили припадници такозване Армије БиХ, територијалне одбране и паравојних муслиманских формација.

У име Народне скупштине Републике Српске овој церемонији присуствовао је народни посланик Мирослав Вујичић, а присутни су били и представници институција Републике Српске, руководства града Источно Сарајево и припадајућих општина, као и делегације Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука, те невладиних организација проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата.

Овај догађај обиљежен је данас умјесто 3. маја јер се у договору са Српском православном црквом парастоси не врше седам дана прије и седам дана послије Васкрса.

У нападима припадника такозване Армије БиХ, територијалне одбране и паравојних формација, који су се одиграли 2. и 3. маја у Сарајеву, током договореног мирног повлачења из Сарајева, погинула су 42 припадника ЈНА.

Иако је безбједност војника гарантовао тадашњи предсједник Предсједништва БиХ Алија Изетбеговић, колона ЈНА није безбједно изашла из Сарајева, већ је прекинута и нападнута.

За само неколико дана мучки су убијена 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, док их је 207 заробљено.

Према националном саставу, убијена су 32 Србина, шест Хрвата, два муслимана и два Албанца, међу којим 10 официра, 28 војника и четири грађанска лица која су радила у ЈНА.

Догађај је обиљежен уз поштовање мјера Републичког штаба за ванредне ситуације, уз скраћени програм и ограничени број грађана.